Page 12 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama

Šumska tišina se produbljivala. Tri dečaka su disala u jednom ritmu.
Mrazni vazđuh im je ranjavao nosnice.
Vinko je polako skinuo ruku s ramena zamišljenog Nikole, i nagnuo
se nad vododerinu. Nikola je pratio kako vena pulsira na Vinkovoj sle-
poočnici, dok mu je govorio:
- Negdje u ovoj šumi sad spava medvjed. Puhovi i jazavci spavaju u
jazbinama. Bube spavaju pod smrznutim korijenjem. A pod svim spava
neprobuđena sila.
Onda je i Nenad skinuo ruku s Nikolinog ramena i zagrcnuo se:
- Ja bi’ volio... Ja bi’ volio da sam u ovoj gori vuk.
Zabacio je glavu unazad, isturio grkljan uvis i zaurlao:
- A-oooo-uuuuu!
Kako su braća povukla ruke od njega, Nikola je osetio da su mu ra-
mena gola i da mu je hladno.
- Ajde da bacamo grude nizbrdo - užurbao se on - i da vidimo čija
će gruda stići najdalje.
- Ajde.
Sneg je zaškripao među dlanovima. Dvojica braće imala su rukavice.
Nikola nije. Dok je pravio grudve i valjao ih nizbrdo prsti su mu se kočili
od hladnoće. Kotrljajući se, grudve su kupile mokar sneg i rasle. Većina bi
otežala i zaustavila se nedaleko od nresta gde su bačene.
- Gledajte moju... - piskutao je Nenad. - Moja je najbolja.
- Baš ti je glupa - vikao je Vinko. - Vidi ti moju.
- Pa i tvoja je stala.
- Pa sigurno, kad je udarila u panj.
Nikolu su šake bolele od zime. Činilo mu se da na dlanovima uopšte
nema mesa, već da mu se promrzle kosti grče zbijajući sneg. Dečak je po-
kušao danađe toplotu stavljajućiprste ispod pazuha. Konačno, uvukao je
ruke u pantalone i gurnuo ih ispod mošnica.
- Vidi moju grudu! - ciktao je Nenad.
- Vidi moju! - vikao je Vinko.
Nikola nije gledao. Oslobodio je smrznute šake koje je grejao među
butinama. Ćutke je napravio grudvu. Bacio ju je kao da baca kocku. Gru-
dva je žustro pojurila niz padinu, kupeći putem sneg. Brzo se okretala.
Brzo je rasla. Za tili čas se pretvoriia u ogromnu snežnu loptu koja je,
vrteći se, šuštala. Zatim grudva više nije ni šuštala već je grmela, jureći niz
vododerinu.

15