Page 131 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

broju. Kao primer može da posluži politika Štresnerovog režima
prema plemenu Ače, koje se našlo na putu pokušajima da se Pa-
ragvaj “modernizuje” uništavanjem šuma radi otvaranja rudnika i
stvaranja pašnjaka. Prema izveštajima stranih antropologa, ovo se
pleme nalazi pred nestankom. Uz saradnju vojnih jedinica, njegovi
se pripadnici masovno ubijaju (mačetama, da bi se štedela muni-
cija), žene prodaju kao prostitutke, a deca kao neka vrsta roblja za
domaće poslove. Takvi se robovi mogu kupiti i u glavnom gradu
Asunsionu. Ostali Indijanci se skupljaju u rezervate, kojima često
rukovode fundamentalistički hrišćanski misionari, gde se primo-
ravaju da prime hrišćanstvo i postaju pokorni. Tu su prve žrtve
njihove poglavice, koje se javno muče i ponižavaju. U zvaničnom
jeziku se za pleme Ače upotrebljava pogrdni naziv “Gvajaki”, što u
prevodu znači “besan pacov”. Nemački antropolog Minzel (Mün-
zel) naziva “Nacionalnu koloniju Gvajaki”, koja je pod upravom
zvanične paragvajske administracije, “logorom za uništenje”, u šta
treba verovati kada se zna koliko izbeglih nacista živi u Paragvaju i
obučava tamošnju vojsku i policiju. Indijanci moraju da menjaju i
svoja imena i veru i da napuste sve svoje tradicije, za koje se smatra
da su sramne. Slaba ishrana, odsustvo lekara i lekova i stvaranje
uverenja da pripadaju nižoj rasi opet izazivaju totalnu ravnodu-
šnost. Naučnici, domaći i strani, koji žele da spasu bar kulturu
plemena Ače, bivaju hapšeni i podvrgavani mučenju. 30
U Kolumbiji se 1967. godine, sudilo ljudima koji su u jednoj
“ekspediciji” pobili šesnaest Indijanaca iz naroda Kuiba. Na pitanje
sudije šta misli o Kuibama, jedan od optuženih je odgovorio:

Za mene oni su životinje – kao srne ili kapibarasi. Ra-
31
zume se, lanad ne šteti našim usevima i ne ubija nam svi-
nje. Osim toga – i to treba da zapamtite jednom za svagda
– u ovom se kraju oduvek priređuju potere na Indijance.
To zovemo “guahibiada”... Indijanci nisu kao mi. Oni su
kao majmuni, koji liče na nas, ali ne spadaju u naš rod.

Sud je ovakve ljude oslobodio zbog toga što ubijajući Kuibe “nisu
bili svesni da čine krivično delo”. 32

30 Vidi r. Arens (ur.), Genocide in Paraguay, Philadelphia, temple university Press, 1976.
31 Vrsta latinoameričkog glodara.
32 Vidi B. Arcand, The Urgent Situation of the Ciuba Indians of Colombia, Copenhagen,
international Work group for indigenous Affairs, 1972, str. 9-10.
131