Page 130 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 130

vima najnižih organa terora, razularene gomile, ili čak patoloških
            pojedinaca. Međutim, ako je grupa koju treba uništiti na bilo koji
            način organizovana i ima svoju elitu, makar samo kulturnu, proces
            ipak počinje njenom dezorganizacijom i obezglavljivanjem.
               Prauzor genocidnog terora bili su ratovi u antičkom svetu.
            Uspešan pohod završavao bi se ubistvom odraslih muškaraca po-
            raženog grada ili grupe, dok su se žene i deca zadržavali kao roblje.
            Grupa je tako prestala da postoji i pored biološkog preživljavanja
            njenog većeg dela. U odnosu na prva kolonijalna osvajanja ovaj
            je vid ipak bio blaži, jer su se ova poslednja odvijala iz upadljive
            rasne razlike između osvajača i osvojenih. Stav španskih konkvi-
            stadora prema indijanskim domorocima bio je takav da je potre-
            sao i njihove ogrubele savremenike. U svom Kratkom izveštaju
            o uništenju Indija  humanistički nastrojeni sveštenik Bartolome
                             28
            de las Kasas (Bartolomé de las Casas) ostavio je potresne zapise o
            nemilosrdnom ubijanju, sankcionisanom licemernim uverenjem
            da se sprovodi božja volja protiv onih koji neće da prime Hristovu
            veru. Teror je bio tako jak, neobrazložen, neshvatljiv i jeziv da su
            Indijanci koji nisu bili neposredno ubijeni padali u potpunu apa-
            tiju i sasvim gubili volju za život, olakšavajući posao egzekutora
            time što su masovno pribegavali samoubistvu. I pored tirada o
            civilizatorskoj misiji, istrebljivački teror konkviste bio je motivisan
            pljačkom i stvaranjem uslova za nesmetanu eksploataciju. Slična
            se priča, nekada u rafiniranijem obliku i u nešto sporijem ritmu,
            ponovila u drugim delovima Amerike. 29
               Verodostojnost zapisa iz ranijih stoleća potvrđuje odnos prema
            Indijancima u nekim zemljama Latinske Amerike u kojima su oni
            sticajem istorijskih i geografskih okolnosti preživeli u znatnijem


            28  Brevissima relaciòn de la destrucciòn de las Indias. Prevod na engleski: The Devastation
               of the Indies. A Brief Account, new York, 1974. o Las Kasasu vidi e. Sevilla-Casas, “in-
               troduction”, u Western Expansion and Indigenous Peoples. The Heritage of Las Casas,
               Den Haag, mouton, b. g. str. 1 i dalje.
            29  Sam Las Kasas procenjivao je da je za prvih pedeset godina konkviste pobijeno oko
               petnaest miliona indijanaca. reklo bi se da su te procene preterane, kao što je to bio
               običaj u njegovo vreme, kada savremena vrlo rigorozna demografska istraživanja ne
               bi davala još crnju sliku. Prema njihovim rezultatima, samo je u meksiku domorodačko
               stanovništvo od 1515. do 1600. godine spalo sa dvadeset pet miliona na milion, dok
               je na Hispanioli, gde ga je 1496. godine bilo između sedam i osam miliona, skoro
               potpuno istrebljeno za nekoliko decenija. Bolesti i glad su, razume se, odigrali svoju
               ulogu, ali je i podložnost njima bila veća zbog jednostavnog “nedostatka volje da
               se preživi”. Vidi j. Kofler, “terror and mutilation in the golden Age”, Human Rights
               Quarterly, 1983, str. 118 i tamo navedenu literaturu.
      130
   125   126   127   128   129   130   131   132   133   134   135