Page 124 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

mada kratkotrajno, poboljšanje ţivotnog standarda, što ga je uĉinilo
jednim od najpopularnijih politiĉara u SFR Jugoslaviji.
Smatrao je da je za realizaciju programa reformi potrebno pet godina i
da će dobrobit osetiti svi. U periodu dok je bio premijer, uspeo je da
stabilizuje kurs dinara, da smanji inflaciju, a zapoĉeo je i privatizaciju,
deljenjem deonica preduzeća radnicima. To razdoblje ostaje upamćeno
kao poslednji period optimizma i nade u SFRJ.
Iako Ante Marković nije bio opterećen nacionalizmom jer je poštovao
ljude, njihovo znanje i rad, usled tadašnjih politiĉkih prilika, njegovi
planovi su osujećeni. Politiĉari ga nisu podrţali. Kada se sredinom 90-
ih Ante Marković u Hrvatskoj suprotstavio nacionalizmu, nije više bio
miljenik tamošnjih nacionalnih lidera. Na samom poĉetku
Markovićevog mandata, na vlast su došli Slobodan Milošević u Srbiji,
Franjo TuĊman u Hrvatskoj i Alija Izetbegović u Bosni i Hercegovini.
Vlast pod kontrolom Slobodana Miloševića je sabotirala Markovićev
program reformi, a savezna vlada je bila dodatno oslabljena
separatistiĉkim pokretima u Sloveniji i Hrvatskoj. Ante Marković se
drţao po strani u toku sukoba unutar raspadajućeg Saveza komunista
Jugoslavije, ĉak je pokušavao i da posreduje u sukobima izmeĊu
pojedinih jugoslovenskih republika, onih koje su se zalagale za
konfederaciju i onih koje su insistirale na opstanku federacije. MeĊutim,
njegovi napori nisu urodili plodom, iako su ih podrţale nove
demokratske vlasti u Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Jugoslovenska
narodna armija (JNA) je takoĊe bila protiv njega pa kontrolu nad njom i
nad svim drugim polugama vlasti u federaciji nije imao. Rekao je i da
ne odobrava ratni federalni budţet SFRJ.
Sredinom 1990. godine, pred tadašnje višestranaĉke izbore, osnovao je
Savez reformskih snaga Jugoslavije. Savez reformskih snaga
Jugoslavije je bila politiĉka partija koja je podrţavala njegove
ekonomske reforme i zalagala se za evolutivnu reformu celokupnog
društvenog i drţavnog ureĊenja SFRJ. Stranku nisu prihvatili reţimi ni
u Srbiji, ni u Hrvatskoj, pa su reformisti bili proganjani od strane
nacionalista. Posle ţestokih napada u većini jugoslovenskih republika,
124