Page 120 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

i slovenskog sveta. A nacionalna avantura u koju su se neki od njih, uz
podršku Rumunije, upustili 1864. godine, podićiće mnogo prašine.
Njihovo prisustvo istorija po prvi put beleţi 984. godine. Potom su
podigli rakošne gradove, meĊu kojma se slavno Moskopolje I danas
ĉuva kao memorija u genetskom kodu svakog Cincara.
No, posle balkanskih ratova i podele Evropske Turske, 1913. nestaju sa
politiĉke scene. Više ih niko ne pominje. Ali na izneanaĊenje mnogih,
Cincari nisu nestali. Bar ne sasvim.
Krajem 1980-tih godina, ovaj stari autohtoni narod, neolatinskog jezika,
vraća se na javnu scenu u svim balkanskim zemljama, pokazujući
vitalnost svog jezika, kulture, tradicije, ali i sposbnost prilagoĊavanja
novim evropskim vrednostima. Umesto da ispisuje hroniku
nagoveštenog poraza, poglavilja koja je N. Trifon posvetio lutanjima
Cincara kroz istoriju Balkana, teţe uspostavljanju genealogije poraza.
Ove zajednice, koje su se izdovojile u regionu njihovim jezikom i
društveno-ekonomskim profilom, pokretljivošću i dinamizmom, kao da
nisu nikada ţelele da se sjedine u posebnu naciju. Što je još zanimljivije
u balkanskom kontexstu, njhovi pripadnici nisu oklevali da investiraju «
druge » nacije, ne odustajući pridom od negovanja sopstvene
razliĉitosti. Ova razlika i danas stavra glavobolju i ponovo otvara
mnoga pitanja na planu identiteta. Doktor linvistike (Pariz, 1983), autor
mnogih radova o bivšim komunistiĉsim zemljama Nikola Trifon
(Ĉomu) ţivi i radi u Francuskoj gde saraĊuje sa redakcijom ĉasopisa Au
sud de l‘Est (Na jugu istoka) i on-line dnevnika Courrier des Balkans.
RoĊen je Bukureštu 1949. godine, njegov otac u Sofiji, deda u
Malovištu. Njegova supruga, Kristina, roĊena Papassima, likovni
umetnik, takoĊe je roĊena u Bukureštu, njen otac u Malovištu. Zajedno
sa istorićarem Matej Kasaku, ove godine će u Parizu, u izdanju Non
Lieu, objaviti knjigu

120