Page 125 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 125

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        reformisti  su  pretrpeli  poraz.  Krajem  1991.  godine,  Marković  je  bio
        potpuno marginalizovan, što je rezultiralo njegovom ostavkom.
        Zbog raspada drţave, reforma Ante Markovića je propala. Markovićev
        program  je  propao,  jer  su  republike  trošile  budţete  kako  su  htele
        nezavisno od programa. Ne mogu istovremeno da postoje jedinstveno
        monetarno podruĉje i centralna banka s jedne strane, i suverene fiskalne
        politike  po  zemljama,  s  druge.  Na  konferenciji  za  novinare  20.
        decembra  1991.  godine,  Marković  je  „vratio  mandat―  graĊanima
        Jugoslavije, rekavši da ne postoji više nijedan drţavni organ kome bi se
        mogla  podneti  ostavka.  Ekonomisti  smatraju  da  su  Markovićeve
        reforme  bile  „moderan  program  uvoĊenja  SFR  Jugoslavije  u  trţišnu
        ekonomiju―. Jugoslavija je u vreme Markovića mogla brzo da doĊe na
        vrata  Evropske  unije.  Posle  Markovićeve  Vlade  „reforme  su  vraćene
        unazad―.Nakon  odlaska  sa  mesta  poslednjeg  premijera  Jugoslavije,  i
        njenog  raspada,  napustio  je  politiku.  Od  1991.  godine  uglavnom  je
        ţiveo u Gracu u Austriji i bavio se konsultantskim poslovima za velike
        firme  i  pojedine  vlade.  Više  puta  je  uĉestvovao  kao  ekspert  u
        komisijama  za  privatizaciju  i  sanaciju  banaka  u  Kazahstanu  i
        Makedoniji. Bavio se i problemima savremene ekonomske krize. Zbog
        budućnosti, a povodom odlaska Ante Markovića, treba istaći politiĉke
        uzroke  i  cenu  brutalnog  gušenja  njegovog  pokušaja  reformi  s  kraja
        osamdesetih.  Marković  je  u  to  vreme  insistirao  na  modernizaciji,
        privatizaciji, liĉnoj inicijativi i odgovornosti i to je predstavljalo osnov
        njegovog optimizma i politike. Ante Marković je bio osuĊen na neuspeh
        zato što je u svojim naporima bio skoro sam, bez podrške intelektualne,
        politiĉke, ekonomske i kulturne elite. Tada je pobedilo povlaĉenje pred
        agresivnim nacionalizmom i ignorisanje ĉinjenice da će tek pokrenute
        ekonomske  reforme  propasti  ako  izostane  politiĉka  demokratizacija
        zemlje.  Današnji  odnos  društva  prema  njegovoj  politici  i  reformama
        predstavlja paradigmu naknadne pameti i propuštenih šansi.
          ________________________________________


                                         125
   120   121   122   123   124   125   126   127   128   129   130