Page 138 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 138

TITO - PARTIJA -  KORUPCIJA


        Partizanove utakmice danas uglavnom preskaĉe."Poslednji put sam bio
        protiv Novog Pazara, i kad sam ĉuo šta navijaĉi pevaju i viĉu, samo sam
        izašao. Nisam ja iz tog sveta. Kod mene postoji samo dobar i loš ĉovek.
        Ne razumem te uvrede."
        Tu  otvaramo  pitanje  stare  navijaĉke  teze  koju  su  proklamovali
        Zvezdaši: Da li je Partizan muslimanski tim?"Ne razumem ni to. Ko je
        ţiveo u drţavi Jugoslaviji? Kakve to  veze ima? U Partizanu su igrali
        fudbaleri, mislim da je Partizan fudbalski tim. Zar je topliko bitno ko si
        i  šta  si?  Ja  sam  po  nacionalnosti  Albanac.  I  šta  sad?  Moja  ţena  je
        Srpkinja. I šta sad? Nisam jedini iz familije koji je u mešanom braku.
        To  je  neki  drugi  svet.  Ne  razmišljam  o  tome.  Ako  poštuješ  ĉoveka,
        poštuješ  i  njegovu  veru.  Moja  vera  je  Ĉe  Gevara.  Za  dobrobit
        ĉoveĉanstva. I kasnije, kad bi me pitali za religiju, da li sam musliman,
        rekao  bih:  'Moja  jedina  religija  je  Ĉe  Gevara.'  I  to  su  znali.  Ja  sam
        ateista. Volim da se obratim ĉoveku, a ne nekom ko ne postoji.", kaţe.
               Iako je najbolje godine ţivota proveo u Partizanu, u sećanju na
        klub  ostala  mu  je  ruţna  epizoda  razlaza,  kada  su  mu,  kako  kaţe,
        nameštali  iz  uprave  optuţbe  za  "nesportski  ţivot",  ne  bi  li  ga
        diskreditovali kao fudbalera i kao ĉoveka. Zbog toga je 1984. prešao u
        splitski Hajduk."Otišao sam u Hajduk, u stvari, da bih otišao u Bordo.
        Na inicijativu mog menadţera Ljube Barina. Bio je jedan od najboljih
        menadţera Evrope. Dogovor je bio da igram godinu dana u Hajduku i
        da  idem  dalje.  Ali  te  godine  je  bila  neka  afera  u  vezi  s  njim,  to  je
        propalo, nikad ga više nisam ĉuo. Slušao sam priĉe i priĉe o Hajduku,
        ali  kad  sam  došao,  nisam  mogao  da  verujem  da  je  to  tako.  Iako
        samproveo samo godinu i po dana tamo, to je najbolji fudbalski period
        za mene. Tamo sam mogao ono što nisam mogao u Partizanu. Misliti
        fudbalski, igrati fudbalski i da ne razmišljaš ni o ĉemu drugom. To je
        bio najprofesionalniji klub. Onda je došao trener Poklepović u Hajduk.
        Tamo  su me voleli i  poštovali, bio  sam  jedan od najboljih igraĉa, ali
        rekao  mi  je  da  na  mene  ne  raĉuna,  hteo  je  da  gura  malog  Aljošu
        Asanovića. Bio je talentovan, uĉio je od mene. Nema veze. Igrali smo
                                         138
   133   134   135   136   137   138   139   140   141   142   143