Page 139 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 139
Ţeljko LJ. Krstić SVITAC
tada ĉuveno polufinale protiv Totenhema. Da mi je bilo dovoljno
godina, moj prvi transfer bio bi u Totenhem. Posle polufinala koje smo
igrali s njima, njihov kapiten, koji je bio i menadţer, hteo je da me
dovede", priĉa Prekazi. Pitali smo ga i za taj fenomen Hajduka, zašto je
bio toliko omiljen širom bivše Jugoslavije."Verovatno zbog strijih
fudbalera. Ali, pogledajte ko su njihovi kapiteni i najbolji igraĉi,
najmanje je tu bilo Splićana. Baka Slišković je recimo iz Mostara. A
Vardić, Slaviša Ţungul koji je iz Poţarevca, Simović, Jelikić, sve su to
igraĉi s ovih naših prostora. A narod tamo je voleo balun, i ko doĊe
tamo, on je njihov Bog."
Ipak, kaţe da splitska Torcida ne moţe da se meri s Grobarima.
"Velika je tu razlika. Navijaĉi Partizana su u velikoj prednosti. Iako je
tamo Hajduk ţivot, Partizanovi navijaĉi su uvek bili specifiĉni. Kad
sam izlazio iz tunela, samo bih bacio pogled levo na Jug i poleteo na
teren. Nikad se nije desilo u Jugoslaviji da gubiš 6:1, a da navijaju i
dalje. Rastuţio sam se kad sam ĉuo da je umro Voja Panĉevac. Dolazili
su s njim ko vojska iz Panĉeva. Bez ikakvog interesa. Danas Zvezdini
fudbaleri po igrama, ja bar tako mislim, ne zasluţuju da im doĊe petsto
ljudi. Partizan je pet puta zaredom prvak, a na Zvezdine utakmice dolazi
više navijaĉa. Na našu utakmicu veterana doĊe hiljadu i po ljudi, toliko
ne doĊe na Partizan. Nema logike. Tuţno je kad se igra pred praznim
stadionom. Ovamo jedna grupa zabranjena, jedna nezabranjena. Je l' ti
voliš svoj klub? Zar nije to dovoljno? Druga, kaţu, vremena. Ne znam,
ne razumem se...", priĉa Prekazi za Nedeljnik.
Posle epizode u Hajduku, završava u Americi."To je bila avantura koja
je kratko trajala. Tamo sam igrao finale plej-ofa protiv tima u kojem je
igrao Ţungul. Sa mnom je igrao pokojni Srba Stamenković. To što je on
igrao fudbal, to je ono što su imali Pele i Maradona kao najbolji igraĉi
sveta. Bio je maestro. To što je on radio, bilo je van pameti. Naţalost,
mlad je umro. U Americi nisu znali gde je Jugoslavija, ali samo kaţeš
'Tito' i svi popadaju. Ja sam skupljao ploĉe, soul i bluz. Oni me tamo
pitaju: 'Zar se to sluša kod vas?' 'Ma, slušalo se kod nas pre nego što se
kod vas slušalo', kaţem im. U Americi sam imao cimera, jednog crnog
139
