Page 152 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 152
TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
idejama, tvrdnjama, reĉeniĉkim sklopovima, stilskim figurama.
Najaktivniji i/ili najugledniji priloţnici postaju u toj virtuelnoj zajednici
neka vrsta grupnih lidera koji diktiraju teme i ugao gledanja. Oni
ponekad istrĉavaju ispred dogaĊaja jer znaju ili naslućuju kojim će se
pravcem stvari odvijati; katkad za njima namerno kaskaju ne bi li
procenili reakcije obiĉnih ĉitalaca, a neretko, pak, i obnavljaju već
davno apsolvirane probleme kako bi odrţali vatru.
Tako je rubrika uspostavila svoj unutrašnji ritam: imala je svoje uspone
i padove − slavne trenutke, kada je gutala i do ĉetiri stranice Politike, ali
i razdoblja klonulosti, kada je urednicima i naruĉiocima, oĉigledno, bilo
teško da tenziju odrţe na zadatom nivou.
Pogubni politiĉki, kulturološki, socijalnopsihološki, pa i moralni uĉinci
ove novinske kampanje, u kojoj je Redakcija Politike prepustila
ĉitaocima da naizgled nesluţbeno i spontano, a zapravo u tzv. višem
nacionalnom interesu, obave najprljaviji deo posla na indoktrinaciji
javnog mnjenja, dovoljan su razlog da ova dragocena istorijska graĊa
bude bar delimiĉno obraĊena, protumaĉena i predoĉena. Ni u ovom
drugom, znatno popravljenom i proširenom izdanju, nismo se upuštali u
podrobnu analizu sadrţaja graĊe, niti posezali za nekim od standardnih
metodoloških instrumenata koji nam u tom smislu već odavno stoje na
raspolaganju. S graĊom smo postupali en bloc, smatrajući je u ovom
koraku obrade zasebnim fenomenom u kojem je moguće razabrati
odreĊene hronološke, socioprofesionalne i tematske pravilnosti. Pošli
smo, dakle, od pretpostavke da „u tom ludilu ima sistema‖, to jest da na
stvari nije tek prost zbir meĊusobno izolovanih i prigodnih ĉitalaĉkih
intervencija nego plod orkestrirane kampanje koja je proizvodila
odreĊeno stanje kolektivne svesti. Istina, autori pisama ĉesto i nisu
morali biti svesni uputstava nevidljivog dirigenta ili glavnog opinion
makera. Lako je pretpostaviti da su mnogi od njih iskreno verovali da
zaista sviraju za svoju dušu ili deluju „na polzu naroda‖. Ali, kada se svi
ti pojedinaĉni istupi razmotre u celini, ispostavlja se da se oni – kao što
ćemo videti – sasvim skladno uklapaju u melodiju koja je na repertoaru
bila odreĊenog dana, nedelje ili meseca. Ili, kraće reĉeno, rubriku je
152
