Page 289 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 289

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        nije potrebno ni braniti; krivoga ako je već kriv, progoni sam zakon i
        bez advokata. Stoga je najbolje nemati posla ni sa nevinim ni sa
        krivima, utoliko pre što je vrlo teško znati ko je nevin a ko kriv pa se
        baviti samo prodavanjem saveta, jer je to jedina srećna profesija koja
        prodaje savete; sve ostale, kao što su ro ditelji, uĉitelji, profesori i kućni
        prijatelji, daju ih besplatno....
        Novinar?
        ...I koliko ĉarobništva ima u tom pozivu. Dotakneš li samo tajne, ona
        prestaje biti tajna; dotakneš li se sam neĉijeg ugleda, to prestaje biti
        ugled; dotakneš li se samo ĉijeg mira, taj prestaje biti miran. Pretvaraš
        vino u vodu i vodu u vino; crno zamazuješ belim, a belo crnim, diţeš
        mrtve Lazare iz groba, a ţive Lazare sahranjuješ. Kadar si izmiti bez
        sapuna, obrijati bez brijaĉa i oprati veš  bez ceĊa.
        Glumac?
        I zato, valjda,  što glumci kazuju veliku reĉ istine, pod šarenim i laţnim
        ornatima, nazvali su ih sveštnenicima Talijanim. Kad sam prvi put, kao
        dete, ĉuo da glumce nazivaju sveštenicima, ja sam se ovako domišljao:
        onaj što igra ljubavnika mora da je arhimadrit; onaj što igra intrige mora
        biti da je okruţni prota; onaj što igra komiĉne uloge mora da je
        predsednik konzistorije, a onaj što igra Kraljevića Marka i razmahuje
        buzdovanom mora da je Ċakon, jer i naš Ċakon tako kadi o sluţbi kao da
        mu je buzdovan u ruci. Docnije sam pojmio i priznao da su glumci
        odista sveštenici, samo bez svešteniĉkih prihoda, bez  ĉinova, i bez
        crvenog pojasa, jer bi im ovaj spao sa mršavog trbuha. (  B. Nušić ;
        1994; str. 218- 221).

                              Jovan Jovanović – Zmaj

             ПЕСМА ЈЕДНОГ НАЈЛОЈАНИЈЕГ ГРАЂАНИНА ( 1871)
           Односи  се на владавину намесништва ( 1868 – 1872 ) , које је
                             гушило политичке слободе
                               Све сам жеље ишчуп'о,
                                Па чувам захвалност;
                                         289
   284   285   286   287   288   289   290   291   292   293   294