Page 285 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Ţeljko LJ. Krstić SVITAC

Edipa‖. ( str. 656 ) Tautović , dovodi u vezu satire sa medicinom:
satira nelazi svoju pribliţnu sliku u adeopatiji … humor u homeopatiji..
( str. 657 )
Kitomanija Erika Koša
Radojica Tautović u svom eseju : ―Satir protiv idola ―, navodi
ĉudnovatu povest o Kitu Velikom takozvanom Veliki Mak, autora
Erika Koša.. zadovoljavajući pišĉevu potrebu za satirom, posvedoĉio je
njeno postojanje i posle revolucije. ( misli se na period posle 1945 g.
kada su komunisti osvojili vlast u Jugoslaviji, pr. Ţ.K. ) Jer revolucija
( što je pokazalo i dogaĊanje naroda 5. Oktobra 2ooo g. koje se od
―revolucije ‖ svelo na ‖masovno okupljanje naroda ispred skupštine‖
Ţ.K.) ne dokrajĉuje smesta sav socijalni besmisao : ona ga je tek
neĉela. Pa i kad buldoţer revolucije slisti rogobatne neravnine i
dţombe tog besmisla, na površini se pojavljuju prikriveni i dublji
slojevi iskonskih ljudskih apsurda, koja ima da grize u nedogled… ―
Satira je teţa i radiklanija od komike, pa i od humora‖ - smatra
Tautović. U priĉi o Kitu , E. Koš se nije ― tolik okomio na društvene
takozvane nedostatke, koliko na fetišistiĉki ‖primitivni mentalitet‖, koji
je jedan moţda trajniji sloj ljudske prirode, ali koji se vidi kao suvišnost
u jednom društvu…malograĊanština i birokratija pokazuju se kao
porozno tle koje upija fetišistiĉki mentalitet. Iz psihološkog podzemlja ,
u kome naviru ponornice toga mentaliteta, na površinu izbija poplava
neke kitomanije, noseći na svojim valovima obogotvoreno telo kita
velikog takoĊe, zvanog Veliki Mak. Na klimi kolektivnog ludila,
ispreĉio se individualni razum jednog bezimenog obiĉnog ĉoveka…Ja
hoću da ostanem Ja.., a ne da budem ..ja – kit I ja – ceo – svet- vice taj
ĉovek vapijući u pustinji. Ovaj pojedinac se izdiţe i ocrtava kao jedini
vetrobran razuma protiv‖ ludog vetra‖ koji je skovitlao gomilu oko
njega. Samo, on ne stupa u konflikt sa društvom, a još manje sa novim
društvenim oblikom; on se sudara sa bezobliĉnom gomilom, sa
pomahnitalim ―stadom‖ , koji preti da ga zgazi svojom kopitom jureći
na hodoćašće Kitu. Taj sudar obrazuje izvesnu suprostnost,
karakteristiĉnu za satiru: ― Umetniĉka forma koju usvaja ovaj oblik
285