Page 314 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

- Konaĉno ste shvatili, a kad sam ja to govorio niste mi verovli.
- Sad hoćemo da se odvojimo od Engleske.
- Kako ti ja mogu pomoći kad nisam Irac?
- Kao bratu. Ti znaš da su za nas Englezi isto što I za vas
Albanci. Zato mi morate odati tajnu kako ste uspeli konaĉno da se
odcepite od Kosova?
- E, tut i ja ne mogu pomoći. To naša vlada I EU drţe u strogoj
tajnosti da ni ja ni srpski narod nismo uspeli da provalimo.

Aleksandar Ĉotrić
BRZINA

Kad sun nam telefonom iz centrale javili da je ĉovek u izuzetno
teškom stanju i da je u smrtnoj opasnosti, kolega i ja smo potrĉali ka
vozilu. SrĊan je u kolima zapisao bolesnikove simptome i adresu. Za
hitne sluĉajeve, odreĊeni smo nas dvojica, jer najbrţe vozimo i najbolje
poznajmeo gradske ulice.
Startovao sam automobil i odmah

dao gas do daske. Vozio sam mahnito kao da sam pilot mlaznjaka.
Jurili smo kao bez duše, jer smo znali da u ovim situacijama odluĉuju
sekunde. Prošli put smo zamalo zakasnili, zbog ĉega smo osećali griţu
savesti.
- Sada moramo da doĊemo na vreme – rekao je kolega, koji je
nervozno grizao usnu.
- Brţe od ovoga ne mogu – stavio sam prst na brzinometar, koji je
pokazivao da kroz grad idemo više od sto dvadeset kilometara na sat.
Cilj nam je bio da što pre stignemo na oznaĉenu adresu, koja nije bila
nimalo blizu. Zato smo na raskrsnici prolazili kroz crvna svetla, vozili
smo autoputem više od stošezdeset na sat, preticali smo na punoj liniji,
na pešaĉkim prelazima nismo propuštali pešake, nismo poštovali ni
pravilo desne strane, ni prvenstvo prolaza...
314