Page 315 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Ţeljko LJ. Krstić SVITAC

Prolazeći pored pijace, srušio sam poreĊane gajbice s paradajzom.
Jednoj ţeni, od brzine našeg automobila, podigla se suknja, a ispred
penzionerskog doma smo tako projurili, da su starcima sleteli šeširi i
kaĉketi s glava.

- Vozi brţe!- govorio mi je kolega SrĊan, koji je stalno gledao na
sat.- Pošli smo pre jedanaest minuta. Ako ne stignemo za ĉetiri, moţe
da bude kasno, jer je ĉovek u kritiĉnoj situaciji.

To preostalo vreme izgledalo mi je neobiĉno dugo. Ruke su mi se
oznojile od nervoze, a srce mi je lupalo brţe od radilice motora. Kada
smo stigli pred bolesnikovu kuću, istrĉali smo iz vozila i pojuruili
stepenicama na jedanaesti sprat, jer nismo mogli da ĉekamo lift.
Zadihani smo stigli pred vrata. Otvorila nam je starija ţena.
- Kako je? – pitao je kolega.
- Preminuo je pre pet minuta – odgovorila je kroz plaĉ.
- Ko je bio uz njega u najteţim trenucima ? – pitao sam.
- Samo ja – projecala je ţena.
- Odliĉ...- zamalo SrĊan nije izgovorio reĉ do kraja.- Znate, mi
smo iz pogrebnog preduzeća i moţemo vam ponuditi najbolju i
najeftiniju uslugu.
Evo, pogledajte naš katalog! Nudimo najbolje sanduke, obezbeĊujemo
prevoz do groblja, ugovaramo termin sahrane, raspolaţemo pogrebnom
opremom, vadimo kompletnu dokumentaciju, donosimo umrlicu i
objavljujemo ĉitulju u dnevnim novinama..
- Bitno je da se pokojnik nije dugo muĉio. Samo vi na miru
pogledjte u katalog – rekao sam ţeni, pruţajući joj papirnu maramicu.
Krajiĉkom oka spazio sam zadovoljstvo na koleginicom licu, koje mi je
govorilo:
- Dobro je. Ovog puta stigli smo pre konkurencije.

315