Page 319 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 319

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        pred tim zahtevom veterani. Bavimo se njime poslednjih desetak
        vekova. Mahom, neuspešno.
        Na temu naših nesnalaţenja izmeĊu Istoka i Zapada, kao i sebe samih,
        Vladeta Jerotić se već zapitao: "Da li su dve krune Stevana
        Prvovenĉanog (jedna dobijena od rimskog pape, druga od Svetog Save)
        ostale trajno (i tragiĉno) znamenje srpskog ţivljenja i opredeljivanja do
        dana današnjeg? Ako smo već morali (ili hteli) da razroko gledamo i u
        Istok (Vizantija, Turska, Rusija) i u Zapad (Ugarska, Austrija,
        Francuska, Nemaĉka i Amerika), zašto taj poloţaj nismo okrenuli u
        svoju korist? Nije li to moglo biti izazov i šansa za pravoslavan narod
        da postane zlatan most izmeĊu Istoka i Zapada, koji bi skupljao sva
        dobra i s jedne i s druge strane, stvaralaĉki ih u sebi preraĊivao i onda
        ovakva preraĊena dobra odašiljao na obe strane?"
        Oĉigledno da nismo postali zlatan most. Više liĉimo na oronulu ćupriju
        koja se ne prelazi bez velike nuţde.
        Jedno od naših nesnalaţenja jeste i naše pismo, prema kome javno
        mnenje iskazuje znatnu koliĉinu idolopoklonstva. Ćirilica se sve manje
        koristi ali se zato sve više voli. Naroĉito u kafanskim raspravama. Isti
        oni koji svakodnevno vode bitke prsa u prsa sa pravopisom, osećaju se
        pozvanima da brane ćirilicu od latinice. Jer, latinica je u njihovim
        glavama simbol zapadnjaštva koji se deli na hrvatsku i ostalu latinicu, a
        ćirilica je simbol srpske ĉistote i grafiĉki prikaz srpske duhovnosti.
        Ćirilica se pri tome i ne deli. Ona se samo mnoţi. No, da li je baš
        sasvim tako?
        Ćirilica je najrasprostranjenije slovensko pismo nastalo iz grĉkog
        uncijalnog pisma IX veka. Iz grĉkog pisma uzeta su 23 slova i njima
        dodato 14 slova iz glagoljice, za one glasove kojih nema u grĉkom. Ne
        zna se da li je tvorac ćirilice Ćirilo (kako misle ruski slavista Grigorije
        Iljinski i bugarski istoriĉar Vasil Zlatarski), da li njegov brat Metodije,
        da li Ćirilov uĉenik Sv. Kliment Ohridski (kako misli Šafarik). A
        moţda su prste upetljala sva trojica. Ne zna se ni koliko je prvobitna
        ćirilica imala slova. Već sam pomenuo tumaĉenje po kome je imala 37
        slova i koje bi bilo opšteprihvaćeno da Crnorizac Hrabar u svom delu
                                         319
   314   315   316   317   318   319   320   321   322   323   324