Page 320 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 320

TITO - PARTIJA -  KORUPCIJA

        "O pismenah" s poĉetka X veka, nije tvrdio da je ćirilica imala 38 slova.
        A kako je narasla do 43 slova, s kojima se borio Vuk Karadţić, to sam
        Bog sveti zna.
        Da zamešateljstvo bude veće, ćirilica je u prvo vreme bila u upotrebi
        kod Hrvata, osobito u Bosni, a u Poljiĉkoj republici, blizu Splita,
        upotrebljavana je sve do ukidanja te republike na poĉetku XIX veka.
        Latinica je kod Hrvata usvojena kao nacionalno pismo tek u drugoj
        polovini XV veka. I dan-danas u svim ozbiljnim belosvetskim knjigama
        kada se nabrajaju slovenski jezici ĉije je pismo latinica, navodi se i
        srpski. Logiĉno, jer je delu srpske populacije preko Drine matiĉno
        pismo latiniĉno. Ili, moţda nećemo da priznamo da su i tamo ţiveli
        Srbi. Na sliĉan naĉin smo se odrekli Srba katoliĉke vere, koju je
        Hrvatska veoma brzo asimilovala. Svi do jednog su preko noći postali
        Hrvati.
        Sam naziv ćirilica nastao je tek u XV veku, u Kijevskoj školi. Sve do
        XI veka glagoljica je nazivana kurilovicom. Dakle, u poĉetku se nije sa
        sigurnošću znalo koje pismo se zove po Konstantinovom kaluĊerskom
        imenu – Ćirilo.
        Stanje sa ćirilicom neodoljivo podseća na trenutno stanje drţave koju,
        odnedavno opet zovemo Srbijom. Srbi su svoju drţavu dobili iz nehata.
        Ne zna se ko je najviše zasluţan za njeno stvaranje, zna se samo da Srbi
        nisu. (Vala Crnogorci, da jebe oca!) Ne zna se gde su joj granice, niti ko
        je na vlasti. Himna, zastava i grb ne sluţe Srbima kao simboli
        drţavnosti jer još nisu usaglašeni stavovi... ali zato sluţe za podizanje
        morala. I ne samo morala. I dok se svakodnevno povećava broj onih
        koji vole Srbiju busanjem u grudi, Srbija se smanjuje.
        Što je više onih koji svojim vrućim patriotizmom "uz deset s lukom i
        kilo/kilo" brane ćirilicu – ćirilica je sve manje u upotrebi. Ţivimo u
        doba vizuelne kulture u kome su sliĉice zamenile sve, pa i pismo.
        Nekoliko "smajlija" je dovoljno da iskaţe svu šarolikost osećanja
        savremenog ĉoveka, a većina pripadnika srpskog ĉoveĉanstva moţe
        svoju celokupnu duhovnost da smesti u SMS poruku. I još da ostane
        mesta za osećanja.
                                         320
   315   316   317   318   319   320   321   322   323   324   325