Page 39 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 39

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        Autor : Ţeljko Lj. Krstić
        JARCAN  I JORDAN VRUĆINA
        Kada je svojevremeno sedamdesetih godina J. B. T. predsednik SFRJ ,
        generalni  sekretar  SKJ  i  vrhovni  komandant  JNA  nekada  dolazio  u
        posetu nekom gradu u unutrašnjosti odvijale su se specijalne pripreme.
        Kako su se tada zvali :  ''radni ljudi i  graĊani sa Ċacima- pionirima i
        omladincima''  organizovali  su  ''  spontani  ''  doĉek  ''  najvećem  sinu
        naroda  i  narodnosti''.  Centralna  manifestacija  sa  horom  i  pozdravnim
        govorom  se  odrţavala  na  trgu  ispred  zgrade  opštine.  Sem  glancanja
        grada,  ĉišćenja  ulica  i  sreĊivanja  parkova,  bilo  je  onih,  ozbiljnih
        ''bezbedonosnih stvari''. Naime, u cilju da poseta visokog gosta proĊe
        bez ikakvog incidenta sa ulice su sklanjani pojedinci koji su , praktiĉno
        bili  beskućnici.  Nisu  imali  svoj  redovni  posao  što  je  u  to  vreme  bila
        prava  retkost.  Dakle,  nisu  bili  pod  kontrolom  svog  predpostavljenog
        koji  bi  ga  ,  ako  je  bilo potrebno,  mogao  prijaviti  u  Komitet  ,  zbog  ''
        odstupanja sa kursa.'' Bili su na marginama ţivota. U V. to je bio uliĉni
        sviraĉ  Jarcan  koji  je  uz  gitaru  sa  dve  ţice,  pevao,  ''opasnu''  pesmu:''
        Liba,  liba,  libalo/  nema  '  leba  nimalo''.  Nosio  je  somotski  sako  a
        pantalone  su  mu  bile  uvuĉene  u  ĉarape.  Drugi,  koji  je  bio  krupniji  i
        nosio po dva sata na ruci i vojniĉki šinjel je bio Jordan Joca Vrućina. O
        njemu se priĉalo da je bio imućni gazda u nekom selu, dok jednog dana
        nije  stavio  svoju  ţenu  u  bure  i  pustio  ih  nizbrdo.  Za  njega  je  bilo
        karakteristiĉno  da  je  u  mleĉnom  restoranu,  koji  su  u  socijalizmu  bili
        lepo  organizovani,  od  vraćenog  kusura  uzimao  samo  sitan  metalni
        novac od crvene novĉanice, koja je i tada imala konja na sebi. Ostatak
        kusura koji je bio u papirnatom novcu, drug Joca Vrućina nije uzimao
        već ga je ostavljao na pultu. To sam gledao svojim oĉima. Ali nisam
        mogao, kao osnovac da vidim strah tadašnjih struktura vlasti od ta dva,
        praktiĉno, krajnje bezazlena ĉoveka, koje su morali zatvarati. Jer šta bi
        se desilo da je Jarcan maršalu B. na uvce otpevao svoj stih da nema '
        leba. Najmanje što bi se moglo desiti bi bila smena direktora pekare, Jer
        nije  dovoljno  ispekao  hleba.  Potom  bi  se  pitao  šta  radi  taj  centar  za
        socijalni rad i zavod za zapošljavanje. Proverili bi da li drug Jarcan ima
                                          39
   34   35   36   37   38   39   40   41   42   43   44