Page 42 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Narodnooslobodilaĉkih partizanskih odreda Jugoslavije, koji je
formiran 27. Juna 1941... Odluka o podizanju ustanka doneta je 4. Jula
1941 g. na sednici Politbiroa CK KPJ u vili Ribnikar na Dedinju...
Sredinom septembra 1941 . Tito je uz pratnju Jaše Rajtera iz Beograda
prešao na osloboĊenu teritoriju u okolinu Valjeva . U selo Robaje je
došao 18. Septembra... Već 26. Septembra 1941 g. odrţano je tzv.
savetovanje u Stolicama kod Krupnja s predstavnicima nacionalnih i
pokrajinskih štabova partizanskih odreda. Prva sobodna teritorija tzv.
Uţiĉka repubika, trajala je do 29. Novembra 1941. Pratizanske jedinice
prelaze u Bosnu, gde će ostati najviše vremena do završetka rata.
Dvadeset prvog decembra 1941 g. u gradiću Rudom, formirana je Prva
proleterska brigada u kojoju je stalo 1.199 boraca, koja je dala 82
narodna heroja. 1942 . u osloboĊenom Bihaću odrţano Prvo zasedanje
AVNOJ-a i Prvi kongres USAOJ.a. Dvadeset devetog novembra 1943
g. u Jajcu je odrţano drugo zasedanje Antifašistiĉkog veća narodnog
osloboĊenja Jugoslaviije, gde su praktiĉno postavljeni temelji Drugoj
Jugoslaviji. Oduzeti je pravo izbegliĉkoj vladi da nas zatupa u svetu a
Tito je posto maršal. Dugo godina posle II sv. Rata to je bio najznaĉjniji
drţavni praznik- Dan republike. U proleće 1944. Drvar je postao
partizanski centar, u kojem se našao Vrhovni štab NOV i J.B. Tito. Tito
se smestio u pećini u Drvaru koju je obezbeĊivao Prateći bataljon. U
selu Šipovljani se nalazila Oficirska škola Vrhovnog štaba. Nemci su
izabrali 25. Maj za napad i operaciju nazvali : Konjiĉki skok, u kojem
su uĉestvovali padobranci. Usiljenim maršom, trkom, u pomoć Drvaru
su prve stigle jedinice 3. Liĉke brigade, što je pomoglo da Vrhovni štab
i Tito napuste pećinu. Tokom 1944. Sa najbliţim saradnicima: Edvard
Kardeljom, Ivanom Milutinovićem, Vladimirom Bakarićem se nalazio
na ostvu Visu. 20. Oktobra 1944 osloboĊen je Beograd, u kome se po
prvi put zaigralo tzv. Kozaraĉko kolo. Otvorio se Sremski front, u
kojem je izginulo veliki broj Srba, a logor Jasenovac sve do maja 1945
g, nije osloboĊen. I u jednom i u drugom sluĉaj izginuo je veliki broj
Srba.

42