Page 43 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Ţeljko LJ. Krstić SVITAC

KONFERENCIJA: Na Petoj konferenciji KPJ odrţanoj 1952. Na
Dubravi, predesdništvo su ĉininili: Djuro Pucar, Moša Pijade, Josip
Broz Tito, Cana Babović i Edvard Kardelj. U Politbiro CK KPJ izabrani
su Josip Broz Tito, kao generalni sekretar, Edvard Kardelj, Aleksandar
Ranković, Ivan Milutinović, Rade Konĉar, Franc Leskošek i Milovan
Đilas. ŠTAFETA: Od osloboĊenja do 1956. Nošena je štafeta za
roĊendan drugu Titu. Od 1956- 57. Dobija drugi naziv - Štafeta
mladosti... Na X kongresu SKJ 1974 g. pored Tita sa leve strane je
stajao Edvard Kardelj. DOKTOR VOJNIH NAUKA: Osmog decembra
1976 g. u Beogradu, u Centru visokih vojnih škola , drug Tito je
proglašen za prvog doktora vojnih nauka... Na proslavi 35. Godišnjice
Jugoslovenske ratne mornarice u Splitu, sveĉani stroj je obišao u pratnji
gerala armije Nikole Ljubiĉića, saveznog sekretara za narodnu odbranu.
U ROBAJAMA POSLE 37 GODINA: U dvanaest sati aplauz i burni
pozdrav- stigao je drug Tito... Pioniri Mirjana Petrović i Saša Joĉić,
predali su mu cveće...Bili su tu i prvoborci ovog ( valjevskog kraja) :
Dragoljub Rade Petrović, Milosav Milosavljević, Mile Milatović,
Dobrivoje Bošković, Ljubomir Petrović Mingej, Radomir Vićentijević,
Panta Pantić ( Titov kurir ) , Jaša Rajter...Posle Robaja Tito je otišao
preko Kosjerića na Taru. Na Taru sa Titom su stigli i drugovi: Petar
Stambolić, Dragoslav Marković, Nikola Ljubiĉić, ( u hotelu Omorika je
priredio ruĉak u 13 h. ), Miloš Minić, Dobrivoje Vidić, Tihomir
Vlaškalić, Veselin Đuranović, Dušan Ĉkrebić a na ulazu u odmaralište
doĉekali su ga generali: Stane Potoĉar, Dţemil Šarac, Petar Graĉanin (
nasledio N. Ljubiĉića) i Ţika Stojšić. PROGLAS- UMRO JE DRUG
TITO: Dana 4. Maja 1980. U 15.05. ĉasova u Ljubljani prestalo je da
kuca veliko srce predsednika naše SFRJ i predsednika Predesdništva
SFRJ, predsednika Saveza komunista Jugoslavije, maršala Jugoslavije i
vrhovnog komandanta oruţanih snaga SFRJ , Josipa Broza Tita. Teški
bol i duboka tuga potresaju radniĉku klasu, narode i narodnosti naše
zemlje, svakog našeg ĉoveka, radnika, vojnika i ratnog druga, seljaka,
intelektualca, svakog stvaraoca, pionira i omladinca, devojku i majku.

43