Page 126 - Kuran
P. 126
* 73. "Jadna ja!" - reče - "zar da rodim ovako stara, a i ovaj moj muž je
star. Ovo je zaista nešto neobično!"
* 74. "Zar se čudiš Allahovoj moći?" - rekoše oni - "Allahova milost i
Njegovi blagoslovi su na vama, obitelji vjerovjesničkoj. On je dostojan hvale
i On je plemenit!"
* 75. I pošto Ibrahima prođe strah i dođe mu radosna vijest, on se poče
raspravljati sa Našim izaslanicima o narodu Lutovu;
* 76. Ibrahim je zaista bio dobrodušan, sažaljiv i odan.
* 77. "O Ibrahime, prođi se toga, naređenje od Gospodara tvoga je stiglo;
njih će stići patnja, sigurno!"
* 78. I kad izaslanici Naši dođoše Lutu, on se zbog njih nađe u neprilici i
bi mu teško pri duši, pa reče: "Ovo je mučan dan!”
* 79. I narod njegov pohrli njemu - a i prije su radili sramotna djela. "O
narode moj," - reče on - "eto mojih kćeri, one su vam čistije!* Bojte se Allaha
i pred gostima mojim me ne sramotite! Zar među vama nema razumna
čovjeka?"
* 80. "Ti znaš da nam nisu potrebne tvoje kćeri" - rekoše oni - "ti doista
znaš šta mi hoćemo."
* 81. "Ah, da ja samo imam moć" - reče on - "ili da se mogu osloniti na
nekog snažnog!"
* 82. A meleki rekoše: "O Lute, mi smo izaslanici Gospodara tvoga, oni
tebi ne mogu nauditi. Ti kreni sa čeljadi svojom u gluho doba noći bez žene
svoje, nju će zadesiti isto što i njih, i neka se niko od vas ne obazire! - Rok im
je praskazorje, a zar praskazorje nije blizu?"
* 83. I kada pade naredba Naša, Mi sve prevrnusmo, ono što je bilo gore -
bi dolje, i na njih spustismo kao kišu grumenje od pečena blata, koje je
neprekidno sipalo,
* 84. obilježeno od Gospodara tvoga - a ono nije daleko ni od jednog
nasilnika.
* 85. I Medjenu* - brata njihova Šuajba. "O narode moj,"- govorio je on -
"Allahu se klanjajte, vi drugog boga osim Njega nemate, i krivo na litru i na
kantaru ne mjerite. Vidim da u obilju živite i bojim se da vas jednog dana ne
zadesi kazna, pa da svi nastradate.
* 86. O narode moj! Pravo mjerite i na litru i na kantaru i ne zakidajte
ljudima stvari njihove i ne činite zlo po Zemlji praveći nered.
* 87. Bolje vam je ono što Allah ostavlja kao dozvoljeno, ako hoćete da
budete vjernici; a ja nisam vaš čuvar."
121