Page 127 - Kuran

* 88. "O Šuajbe," - govorili su oni - "da li vjera tvoja traži od tebe da
napustimo ono čemu su se preci naši klanjali ili da ne postupamo sa imanjima
našim onako kako nam je volja? E baš si ’pametan’ i ’razuman’!"
* 89. "O narode moj,"- govorio je on - shvatite da je meni jasno ko je
Gospodar moj i da mi je On dao svega u obilju. Ja ne želim činiti ono što
vama zabranjujem; jedino želim učiniti dobro koliko mogu, a uspjeh moj
zavisi samo od Allaha; u Njega se uzdam i Njemu se obraćam.

* 90. O narode moj, neka vas neslaganje sa mnom nikako ne dovede do
toga da vas zadesi ono što je zadesilo Nuhov narod ili Hudov narod ili
Salihov narod. A i Lutov narod nije mnogo prije vas živio.
* 91. I tražite oprost od Gospodara svoga, i onda Mu se pokajte! -
Gospodar moj je, uistinu, samilostan i pun ljubavi.
* 92. "O Šuajbe," - rekoše oni - "mi ne razumijemo mnogo toga što ti
govoriš, a vidimo da si ti među nama jadan; da nije roda tvoga, mi bismo te
kamenovali, ti nisi nama drag."
* 93. "O narode moj," - reče on - "zar vam je rod moj draži od Allaha,
koga sasvim odbacujete? Gospodar moj dobro zna ono što vi radite!
* 94. O narode moj, činite sve što možete, a činiću i ja. Vi ćete, sigurno,
saznati koga će kazna stići koja će ga osramotiti i ko je lažac. Pa, čekajte i ja
ću s vama čekati!"
* 95. I kada je pala naredba Naša, Mi smo, iz milosti Naše, Šuajba i
vjernike s njim spasili, a one koji su zlo činili pogodio je užasan glas i oni su
u zemlji svojoj mrtvi, nepomični osvanuli,
* 96. kao da na njoj nikada nisu ni postojali. Daleko bio Medjen kao i
Semud!
* 97. I Musaa smo poslali sa znamenjima Našim i dokazom jasnim
* 98. faraonu i glavešinama njegovim, ali se oni povedoše za faraonovim
naređenjem, a njegovo naređenje nije bilo razumno.

* 99. Na Sudnjem danu on će svoj narod predvoditi i u vatru ga uvesti, a
užasno je mjesto u koje će doveden biti!
* 100. Na ovome svijetu ih je pratilo prokletstvo, a pratiće ih i na onome;
strašan će biti "dar" kojim će darivani biti!
* 101. To su neke vijesti koje ti o gradovima kazujemo; neki od njih još
postoje, a neki su sa zemljom sravnjeni.
* 102. Mi nismo prema njima bili nepravedni, već oni sami prema sebi. I
kada bi pala naredba Gospodara tvoga, ništa im nisu pomogla božanstva
njihova kojima su se, a ne Allahu, klanjali, samo bi im propast njihovu
povećala.

122