Page 181 - Kuran
P. 181

* 83. "A zašto si prije naroda svoga požurio, o Musa"*
                   * 84. "Evo ide za mnom" - odgovori on - "a požurio sam k Tebi,
               Gospodaru moj, da budeš zadovoljan."
                   * 85. "Mi smo narod tvoj poslije tvog odlaska u iskušenje doveli" - reče On
               - "njega je zaveo Samirija."
                   * 86. I Musa se narodu svome vrati srdit i žalostan. "O narode moj," - reče
               - "zar vam Gospodar vaš nije dao lijepo obećanje? Zar vam se vrijeme
               oduljilo, ili hoćete da vas stigne srdžba Gospodara vašeg, pa se zato niste
               držali obećanja koje ste mi dali!"
                   * 87. "Nismo prekršili dato ti obećanje od svoje volje" - odgovoriše. "Bili
               smo natovareni teretima, nakitom narodnim, pa smo to bacili." A to isto
               uradio je i Samirija,*
                   * 88. pa im izlio tele koje je davalo glas kao da muče,* i oni su onda rekli:
               "Ovo je vaš bog i Musaov bog, on ga je zaboravio!"
                   * 89. Zar oni nisu vidjeli da im ono ni riječi ne odgovara i da od njih ne
               može nikakvu nevolju otkloniti niti im ikakvu korist pribaviti?
                   * 90. A njima je Harun još prije govorio: "O narode moj, vi ste njime samo
               u iskušenje dovedeni; Gospodar vaš je Milostivi, zato slijedite mene i slušajte
               naređenje moje!"
                   * 91. "Mi ćemo mu se klanjati sve dok nam se ne vrati Musa" - odgovorili
               su oni.
                   * 92. "O Harune," - povika Musa - "šta te je spriječilo, kad si ih vidio da su
               zalutali,

                   * 93. da za mnom nisi pošao? Zašto nisi naređenje moje poslušao?"
                   * 94. "O sine majke moje," - reče Harun - "ne hvataj me za bradu i za kosu
               moju! Ja sam se plašio da ti ne rekneš: ’Razdor si među sinovima Israilovim
               posijao i nisi postupio onako kako sam ti rekao.’"
                   * 95. "A šta si to ti htio, o Samirija?" - upita Musa.
                   * 96. "Ja sam vidio ono što oni nisu vidjeli" - odgovori on - "pa sam šaku
               zemlje ispod izaslanikove stope uzeo i to bacio, i eto tako je u mojoj duši
               ponikla zla misao."
                   * 97. "E onda se gubi!" - reče Musa - "čitavog svog života ćeš govoriti:
               ’Neka me niko ne dotiče!’, a čeka te još i određeni čas koji te neće mimoići.
               Pogledaj samo ovog tvog ’boga’ kojem si se klanjao; mi ćemo ga, sigurno,
               spaliti i po moru mu prah rasuti.

                   * 98. Vaš bog je - Allah, drugog boga, osim Njega, nema! On sve zna!"
                   * 99. I tako, eto, kazujemo ti neke vijesti o onima koji su bili i nestali, i
               objavljujemo ti od Sebe Kur’an.




                                             176
   176   177   178   179   180   181   182   183   184   185   186