Page 182 - Kuran
P. 182

* 100. Ko za njega ne bude mario, na Sudnjem danu će doista teško breme
               ponijeti,

                   * 101. vječno će u muci ostati, a jeziv tovar će im na Sudnjem danu biti,
                   * 102. na Dan kada će se u rog puhnuti. Toga dana ćemo nevjernike modre
               sakupiti
                   * 103. i jedan drugom će tiho govoriti: "Niste ostali više od deset dana."

                   * 104. Mi dobro znamo o čemu će oni govoriti kad najrazboritiji između
               njih rekne; "Ostali ste samo dan jedan!"
                   * 105. A pitaju te o planinama, pa ti reci: "Gospodar moj će ih u prah
               pretvoriti i razasuti,
                   * 106. a mjesta na kojima su bile ravnom ledinom ostaviti,
                   * 107. ni udubina ni uzvisina na Zemlji nećeš vidjeti."
                   * 108. Toga dana će se oni glasniku odazvati, moraće ga slijediti i pred
               Milostivim glasovi će se stišati i ti ćeš samo šapat čuti.
                   * 109. Toga dana će biti od koristi posredovanje samo onoga kome
               Milostivi dopusti i dozvoli da za nekoga govori.

                   * 110. On zna šta su radili i šta ih čeka, a oni znanjem ne mogu Njega
               obuhvatiti.
                   * 111. Ljudi će se Živom i Vječnom pokoriti, onaj koji Mu je druge ravnim
               smatrao svaku nadu će izgubiti,
                   * 112. a onaj ko je dobra djela činio, a vjernik bio, neće se nepravde ni
               zakidanja nagrade plašiti.
                   * 113. I eto tako, Mi Kur’an na arapskom jeziku objavljujemo i u njemu
               opomene ponavaljamo da bi se oni grijeha klonili ili da bi ih na poslušnost
               pobudio.

                   * 114. Neka je uzvišen Allah, Vladar Istiniti! I ne žuri s čitanjem Kur’ana
               prije nego što ti se objavljivanje njegovo ne završi, i reci; "Gospodaru moj, Ti
               znanje moje proširi!"

                   * 115. A Ademu smo odmah u početku naredili; ali on je zaboravio, i nije
               odlučan bio.
                   * 116. A kad smo melekima rekli: "Sedždu učinite Ademu!" - svi su
               sedždu učinili, samo Iblis nije htio.
                   * 117. "O Ademe," - rekli smo - "ovaj je doista neprijatelj tebi i tvojoj ženi,
               zato nikako ne dozvoli da on bude uzrok vašem izlasku iz Dženneta, pa da se
               onda mučiš.
                   * 118. U njemu nećeš ni ogladnjeti, ni go biti,
                   * 119. u njemu nećeš ni ožednjeti, ni žegu osjetiti."



                                             177
   177   178   179   180   181   182   183   184   185   186   187