Page 227 - Kuran
P. 227

narodu, pa ga zovnu u pomoć onaj iz njegova naroda protiv onog iz
               neprijateljskog naroda, i Musa ga udari šakom i - usmrti. "Ovo je šejtanov
               posao!" - uzviknu - "on je, zaista, otvoreni neprijatelj koji u zabludu dovodi!
                   * 16. Gospodaru moj," - reče onda - "ja sam sam sebi zlo nanio, oprosti
               mi!" I On mu oprosti, On, uistinu, prašta i On je milostiv.
                   * 17. "Gospodaru moj," - reče - "tako mi blagodati koju si mi ukazao, više
               nikada nevjernicima neću biti od pomoći!"
                   * 18. I Musa u gradu osvanu prestrašen, očekujući šta će biti, kad ga onaj
               isti od jučer pozva ponovo u pomoć. "Ti si, zbilja, u pravoj zabludi!" - reče
               mu Musa
                   * 19. i kad htjede ščepati zajedničkog im neprijatelja, reče mu onaj: "O
               Musa, zar ćeš ubiti i mene kao što si jučer ubio čovjeka? Ti hoćeš da na
               zemlji silu provodiš, a ne želiš da miriš."

                   * 20. I jedan čovjek s kraja grada dotrča: "O Musa," - reče - "glavešine se
               dogovaraju da te ubiju; zato bježi, ja sam ti zbilja iskren savjetnik."
                   * 21. I Musa iziđe iz grada, ustrašen, iščekujući šta će se desiti.
               "Gospodaru moj," - reče - "spasi me naroda koji ne vjeruje!"
                   * 22. I kad se uputi prema Medjenu, on reče: "Gospodar moj će mi
               pokazati Pravi put!"
                   * 23. A kad stiže do vode medjenske, zateče oko nje mnoge ljude kako
               napajaju stoku, a malo podalje od njih ugleda dvije žene koje su je od vode
               odbijale. "Šta vi radite?" - upita on. "Mi ne napajamo dok čobani ne odu" -
               odgovoriše one - "a otac nam je veoma star."
                   * 24. I on im je napoji, a onda ode u hladovinu i reče: "Gospodaru moj, ma
               kakvu mi hranu dao, zaista mi je potrebna!"
                   * 25. I jedna od njih dvije dođe mu, poslije, idući stidljivo i reče: "Otac
               moj te zove da te nagradi zato što si nam stoku napojio!" I kad mu on dođe i
               kaza mu šta je doživio, on reče: "Ne strahuj, spasio si se naroda koji ne
               vjeruje!’
                   * 26. "O oče moj," - reče jedna od njih - "uzmi ga u najam, najbolje da
               unajmiš snažna i pouzdana."

                   * 27. "Ja želim da te oženim jednom od ove dvije kćeri moje" - reče on -
               "ali trebaš me osam godina služiti; a ako deset napuniš, biće dobra volja
               tvoja, a ja ne želim da te na to silim; ti ćeš vidjeti, ako Bog da, da sam dobar."
                   * 28. "Neka bude tako između mene i tebe!" - reče Musa - "koji god od ta
               dva roka ispunim, nema mi se šta prigovoriti, a Allah je jamac za ono što smo
               utanačili."
                   * 29. I kad Musa ispuni ugovoreni rok i krenu sa čeljadi svojom, on ugleda
               vatru na jednoj strani brda. "Pričekajte!" - reče čeljadi svojoj - " vidio sam




                                             222
   222   223   224   225   226   227   228   229   230   231   232