Page 96 - Kuran
P. 96
* 176. A da smo htjeli, mogli smo ga s njima uzvisiti, ali se on ovom
svijetu priklonio i za svojom strašću krenuo. Njegov slučaj je kao slučaj psa:
ako ga potjeraš on isplažena jezika dahće, a ako ga se okaniš on opet dahće.
Takvi su ljudi koji Naše dokaze smatraju lažnim; zato kazuj događaje da bi
oni razmislili.
* 177. Loš su primjer ljudi koji ne priznaju Naše dokaze, oni zlo čine sami
sebi.
* 178. Kome Allah ukaže na Pravi put - biće na Pravome putu, a koga
ostavi u zabludi - taj će izgubljen biti.
* 179. Mi smo za Džehennem mnoge džine i ljude stvorili; oni srca imaju -
a njima ne shvaćaju, oni oči imaju - a njima ne vide, oni uši imaju - a njima
ne čuju; oni su kao stoka, čak i gori - oni su zaista nemarni.
* 180. Allah ima najljepša imena i vi Ga zovite njima, a klonite se onih
koji iskreću Njegova imena - kako budu radili, onako će biti kažnjeni!
* 181. A među onima koje stvaramo ima ljudi koji druge upućuju istini i
koji prema njoj pravedno sude.
* 182. A one koji naše riječi poriču Mi ćemo malo po malo, a da oni neće
ni znati, u propast voditi
* 183. i davaću im vremena, obmana Moja doista je trajna.
* 184. Pa zašto oni ne razmisle da njima poslani poslanik nije lud; on samo
otvoreno opominje.
* 185. I zašto oni ne promisle o carstvu nebesa i Zemlje i o svemu onome
što je On stvorio, i da im se, možda, kraj njihov primakao? Pa u koje će riječi,
ako ne u Kur’an, vjerovati?
* 186. Koga Allah u zabludi ostavi, niko ga ne može na Pravi put uputiti!
On će ih ostaviti da u nevjerstvu svome lutaju.
* 187. Pitaju te o Smaku svijeta kada će se zbiti. Reci: "To zna jedino
Gospodar moj, On će ga u njegovo vrijeme otkriti, a težak će biti nebesima i
Zemlji, sasvim neočekivano će vam doći." Pitaju te kao da ti o njemu nešto
znaš. Reci: "To samo Allah zna, ali većina ljudi ne zna."
* 188. Reci: "Ja ne mogu ni samome sebi neku korist pribaviti, ni od sebe
kakvu štetu otkloniti; biva onako kako Allah hoće. A da znam pronicati u
tajne, stekao bih mnoga dobra, a zlo bi bilo daleko od mene; ja samo donosim
opomene i radosne vijesti ljudima koji vjeruju."
* 189. On je taj koji vas od jednoga čovjeka stvara - a od njega je drugu
njegovu stvorio da se uz nju smiri. I kada je on nju obljubio, ona je zanijela
lahko breme i nosila ga; a kad joj je ono otežalo, njih dvoje su zamolili
Allaha, Gospodara svoga: "Ako nam daruješ dobrog potomka, bićemo, zaista
zahvalni!"
91