Page 25 - Albert Pike - Moral i Dogma

materijalnom napretku. Ako dođe do rata, potčinjavaju se svom trgovačkom interesu. Građani oponašaju
Državu, cene bogatstvo, pompu i luksuz kao velike stvari života. Takva nacija st-vara bogatstvo veoma
brzo i nepravilno ga raspoređuje. Iz ovoga nastaju dva ekstrema: monstruozna imućnost i monstruozno
siromaštvo, sva zadovoljstva pripadaju samo nekolicini, a oskudica pripa-da svima ostalima, što će reči,
narodu; Privilegije, Izuzeci, Monopoli i Feudalizam nastaju iz samog Rada; loša i opasna situacija koja
pretvara Rad u slepe i okovane Kiklope u rudniku, u kovačnici, u radionici, u tkačnici, na polju, u
otrovnom dimu, u otrovnim isparenjima, u zagušljivim fabrikama, stvara opšti naboj i snagu
neraspoloženja zbog oskudice i bede i poistovečuje veličinu Države s pat-njom svih pojedinaca. To je

vrednost koja je loše postavljena, u kojoj su svi materijalistički elementi isprepletani i u kojoj ne postoje
moralni elementi. Ako narod, kao zvezda, upadne u pomračenje, svetlost mu se mora vratiti. Pomračenje
ne sme da se pretvori u noć.

Tri manja ili Uzvišena Svetla, o kojima ste već čuli, jesu Sunce, Mesec i Majstor Lože. Već ste čuli šta
naša Braća obreda Jork kažu o njima i zašto oni smatraju njih Svetlima Lože. Sunce i Mesec ni na koji
način ne osvetljavaju Ložu, osim simbolički, i oni nisu svetla, već ono čiji su simboli. Čega su oni
simboli, Masonima se u obredu ne govori. Ni Mesec, ni u kom smislu, nije stalni vladar noći.

Sunce je drevni simbol davanja života i moći stvaranja Božanstva. Drevnim precima, svetlost je bila
uzrok života; a Bog je bio izvor iz koga je potekla sva svetlost, suštastvo Svetlosti, Nevidljiva Vatra,
razvijena kao Plamen, koji se manifestuje kao svetlost i sjaj. Sunce je bilo Njegova manifesta-cija i
pojavna slika; Sabajci koji su obožavali Boga Svetlosti, čini se, obožavali su Sunce u kojem su videli
manifestaciju Božanstva.

Mesec je bio simbol pasivne sposobnosti prirode da rađa, žensko, kojem je životnu moć i ener-giju davao
muškarac. On, mesec, bio je simbol Izide, Astarte, Artemis ili Dijane. Gospodar Zivota je bilo Vrhovno
Božanstvo, iznad oba ova, i manifestovano je kroz oba. Zevs, Sin Saturna, postao je Kralj Bogova, Horus,
sin Ozirisa i Izide, postao je Gospodar Života, Dionis, kao i Mitra, postao je nosilac Svetlosti, Života i
Istine.

Gospodar Svetlosti i Života, Sunce i Mesec, simbolizovani su u svakoj Loži s Majstorom i Nadzornicima.
Dužnost je Majstora da podeli svetlost Braći, sam i preko Nadzornika koji su njegovi službenici.

Sunce, kaže Isaija , u Jerusalimu, ne treba više da zalazi, ni mesec da se povlači; jer Gospod će biti vaša
22
večna svetlost i dani tuge treba da prestanu. Ceo narod treba da bude pošten, on treba da nasledi tu zemlju
zauvek. To je tip slobodnog naroda.

Naši severni preci obožavali su trojno božanstvo: Odina, kao Svemoćnog Oca, Freju, njegovu ženu, kao
simbol univerzalne materije i Tor, njegovog sina, naslednika. Ali, iznad svih bio je Vrhovni Bog, Kreator
svega što postoji: Večno, Prastaro, Živo i Strahotno stvorenje, Tragač u skrivenim stvarima, biće koje se
nikada ne menja. U Eleuzijskom hramu (svetilište koje je bilo osvetljeno samo jednim otvo-rom na krovu,
koji predstavlja Univerzum), prikazi Sunca, Meseca i Merkura su bili izloženi.

Sunce i Mesec kaže poštovani Br.*. Delaunay, predstavljaju dva velika principa svih generacija,
23
aktivnog ipasivnog, muškarca i žene. Suncepredstavlja stvarnu svetlost. Ono šalje svojeplodne zrake; oba
prosipaju svoje zrake na svoje izdanke, Plamenu Zvezdu, ili Horus, i njih tri zajedno
sačinjavaju Jednakostraničan Trougao, u centru kojegje veličanstveno slovo Kabale, s kojimje, kaže se,
kreacija ostvarena.