Page 265 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 265

filosofske ideje.


  Kao Majstor, ti ćeš podučavati one koji su ispod tebe i prema njima ćeš imati dužnost da im raspodeliš
  znamenja mnogih Stepena, onda kada ona treba da budu razdeljena, i uvek kada se iz-daci pomešaju sa
  dužnošću milosrđa, radi olakšanja i sa blagonaklonošću, tada, nemoj oklevati da angažuješ one imućnije
  koji su u stanju da priskoče i pomognu. Potrepštine svih Stepena se mogu obezbediti uz skromne izdatke; i
  na svakom je Bratu odluka da nabavi ili ne nabavi, kako mu drago, odelo, znamenja i medalje bilo kog
  Stepena, osim 14,18, 30 i 32.


  Mi ne prenosimo nikome istinu ni iz jedne legende koju pripovedamo. One su za nas samo poređenja ili
  parabole i alegorije, koje se odnose i sadrže masonske instrukcije i prenose korisne i vredne pouke. One
  predstavljaju različite faze ljudskog uma, njegove napore i borbu da se shvate priroda, Bog, upravljanje
  Univerzumom i dozvoljeno postojanje tuge i zla. Da bi nas one poučile mudrosti i lažnom, u težnji da
  objasnimo  sebi  ono  što  nismo  sposobni  da  razumemo,  mi  reproduku-jemo  razmatranja  Filosofa,
  Kabalista, Mystagogue  i Gnostika. Svako od nas ima slobodu da prime-ni naše simbole i ambleme kako
                            17
  misli  da  su  najpribližniji  istini  i  razumu  sa  njegovom  sopstvenom  verom,  a  mi  dajemo  samo  ona

  tumačenja  koja  svi  mogu  da  prihvate.  Naši  Stepeni  se  mogu  davati  u  Francuskoj  i  Turskoj,  Pekingu,
  Isfahanu, Rimu ili Ženevi, u gradu Penu ili Katoličkoj Luizijani, kao stvar apsolutne odluke ili građana
  Slobodne  Države,  od  Sektaša  i  Teista  (podrazumevaju  se  samo  jedno-božci!).  Poštovati  Božanstvo,
  smatrati sve ljude braćom, kao decu koja su podjednako draga Njemu - Vrhovnom Kreatoru Univerzuma, i
  učiniti sebe korisnim društvu i sebi sa svojim radom, naša su učenja za naše Inicirane u svim Stepenima.


  Propovednik Slobode, Bratstva i Jednakosti, ona traži da one budu dostignute kroz osposoblja-vanje ljudi
  da  ih  prihvate,  sa  moralnom  snagom  inteligentnog  i  prosvećenog  Naroda.  Ona  ne  pravi  zavere  i
  konspiracije,  ne  priprema  nezrele  revolucije  i  ne  podstiče  narod  na  bunu  protiv  ustavnih  vlasti;  već
  shvata veliku istinu da sloboda zahteva preduslove za slobodu, kao što posledica prati aksiom, ona teži
  da pripremi čoveka da upravlja sobom.


  Tamo,  gde  postoji  domaće  ropstvo ,  ona  podučava  izvornu  humanost  za  poboljšanje  uslova  njihovog
                                           18
  ropstva i ublažavanje kazni i umerene discipline; o čemu uči sve, od Učenika do Majstora,


  kao što uči druge zaposlene kod drugih ljudi, u rudnicima, industriji i radionicama, obzirnosti i humanosti
  prema onima koji zavise od svog rada u svojoj egzistenciji i prema onima za koje nezapo-slenost znači
  gladovanje, a preterani rad znači groznicu, uništenje i smrt.


  Kao Majstor Lože, ti moraš da poučiš ovim dužnostima svoju Braću. Nauči zaposlene da budu pošteni,
  uredni i odani kao i poštovani i poslušni prema svim ispravnim naređenjima; ali, takođe, uči onog koji
  zapošljava da svaki čovek ili žena koji žele da rade, imaju pravo da imaju posao. Isto tako, stari i nejaki i
  oni koji zbog bolesti ili slabosti, gubitka uda ili telesne snage, nisu sposobni za rad, imaju pravo da budu
  nahranjeni, odeveni i zaštićeni krovom od surovih klimatskih uslova. Nauči ga da čini gadan greh protiv
  Masonerije i pred licem Boga, ako zatvara svoju radionicu ili fa-briku ili prestaje da radi njegov rudnik,
  jer  mu  oni  više  ne  obezbeđuju  ono  što  on  smatra  dovoljnim  profitom  i  kada  otpušta  svoje  radnike  i
  radnice, oni tada gladuju; ili kada smanjuje plate muškarcima ili ženama do tako niskog nivoa da oni i
  njihove porodice ne mogu da se obuku i ishrane i da imaju životni prostor; ili ih iznuruje kada moraju da
  mu daju svoju krv i život, u zamenu za njegovo saža-ljenje i njihove plate. I, da je njihova dužnost kao
  Masona i Braće da, bez pogovora, traže od njega da i dalje zapošljava one koji bi patili zbog gladi i zime
  ili se odali krađi i poroku; i da im plati poštenu platu, iako će time smanjiti svoj godišnji profit ili čak

  umanjiti  svoj  kapital;  jer,  Bog  mu  je  pozajmio  njegovo  bogatstvo  i  načinio  ga  Njegovim  deliocem
   260   261   262   263   264   265   266   267   268   269   270