Page 261 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 261

Sefirom, ne kao Božanstvo u akciji ili kao sposobnost, energija ili atri-but, već kao Božanska Aktivnost.


  Sefiroti  se,  generalno,  u  Kabali  shvataju  kao  da  predstavljaju  ljudski  oblik,  Adama  Kadmona  ili
  Makrokozmu .  Tako  uređeni,  univerzalni  zakon  Ravnoteže  je  trostruko  poznat.  Iz  te
                 13
  Božanske  Inteligencije,  Aktivne,  Muške  Energije  i  Pasivne  Sposobnosti  da  stvara  Misli,  rezultira
  aktivnost Mišljenja. Iz Dobrodušnosti i Trezvenosti, proističe Harmonija; iz te Pobede ili beskrajnog nad-
  vladavanja  i  Sjaju  (Slavi),  pošto  je  Beskonačna,  može  se  učiniti  da  zabranjuje  postojanje  prepreka
  i protivljenja, rezultira Stabilnost ili postojanost koja je savršena Suverenost beskonačne Volje.


  Poslednjih  devet  Sefirota  su  objedinjeni  i  istovremeno  teku  dalje,  iz  prvog  od  svih,  Keter,  ili  Krune.
  Svaki je, takođe, uzastopno isticao iz onog koji mu prethodi, a ipak je još bio povezan s njim. Volja Božja
  uključuje Njegovu Mudrost, a Njegova Mudrost je njegova Volja, posebno razvi-jena za delovanje. Ova
  Mudrost je Logos koji kreira, pogrešno shvaćen i personifikovan od Simon Magnusa i kasnijih Gnostika.
  Njenim izgovaranjem, slovo Yod stvara svetove, prvo u Božanskom Intelektu kao Ideju koja, zatim, po
  obliku nastaje stvoreni Svet, Univerzum materijalne stvarnosti. Yod [e] i He [a] dva slova Neizrecivog
  Imena manifestovanog Božanstva, predstavljaju Muško i


  Žensko,  Aktivnu  i  Pasivnu  Ravnotežu  i  Vav  [i]  upotpunjava  Trojstvo  i  Trilateralno  ime  ’m,  Božanski
  Trougao koji uz ponovljeno He postaje Tetragramaton .
                                                               14

  Tako, deset Sefirota sadrže sve Svete Brojeve, tri, pet, sedam i devet i savršeni Broj Deset i sao-brazni
  su Tetraktisu Pitagore.


  Biće Je Biće, rrntf UHN rrnK, Ahayah Asar Ahayah. Ono je Princip Početka.


  Na početku je bila, što će reći, Je, Bila i Biće, Reč, što će reći Razum koji govori.


  Ev apxn r|  O A6yo<;!
             v

  Reč je razlog verovanja i ona je, takođe, izraz Vere koja čini Nauku živom stvari. Reč, A6yoc;, je Izvor
  Logike. Isus je Inkarnirana Reč. Usaglašenost Razuma sa Verom, Znanja sa Verovanjem, Autoriteta sa
  Slobodom, postala je u modernim vremenima istinska enigma Sfinge.


  Mudrost je ta koja je, u Kabalističkim Knjigama Izreke (Gl. 3:19) i Propovednička, Kreativna Sila Boga.
  U drugim hebrejskim spisima ona je 7:n mm, Debar lahavah, Reč Božja.


  Kroz  Njegovu  izgovorenu  reč,  Bog  nam  otkriva  sebe;  ne  samo  u  vidljivoj  i  nevidljivoj,  već  u
  intelektualnoj kreaciji, kao i u našim ubeđenjima, svesti i instinktima. Otuda su određena verovanja svih
  ljudi univerzalna. Ubeđenje svih ljudi da je Bog dobar, vodi ka verovanju u Đavola, posrnulog Lucifera
  ili Lučonošu, Šejtana-Neprijatelja, Ahrimana i Tifona, kao jedan pokušaj da se objasni po-stojanje Zla i
  da ono bude konzistentno sa Beskrajnom Moći, Mudrošću i Dobrodušnosti Boga.


  Ništa ne nadmašuje i ništa Njemu nije ravno, Zaključak je svih doktrina Starog Sveta, kao što je kratke
  napomene isklesao Hermes na Kamenu, poznate pod nazivom Ploče od Emeralda: Jedinstvo Postojanja i
  Jedinstvo Harmonije, uzdizanja i spuštanja, progresivne i proporcionalne lestvice Reči; ne-promenljiv
  zakon Ravnoteže i proporcionalan napredak univerzalnih analogija; odnos između Ideja i Reči, davanje
  mere  u  odnosu  između  Kreatora  i  Kreiranih,  neminovna  matematika  Beskonačnog,  potvr-đena  merama
  jednog ugla Konačnog - sve ovo je izraženo kroz pravilo Velikog Egipatskog Hijerofanta:
   256   257   258   259   260   261   262   263   264   265   266