Page 264 - Albert Pike - Moral i Dogma

nepromenljive pouke, da one uče uzvišenim i nužnim osobi-nama, neophodne onima koji njima teže, a da
nisu samo beskorisne drangulije izlizane u smešnim imitacijama iz vremena kada su Plemići i Sveštenstvo
bili gospodari, a ljudi robovi; da su, u celoj pravoj Masoneriji, Vitez, Pontif, Vladar i Suveren, samo prvi
među jednakima, i da su kecelje, odeća, medalje, samo simboli i amblemi vrlina, neophodni svim dobrim
Masonima.

Masoni kleče, ne da bi molili za dozvolu ili dobili odgovor, ne čoveku kao superiornom koji je samo
njihov brat, već svom Bogu; njemu se oni obraćaju za pravičnost svojih namera i od njega traže pomoć u
ispunjavanju svojih zaveta. Niko nije degradiran kada savije svoja kolena pred Bogom na oltaru ili kada
prima čast Viteštva kao Bayard i Du Guesđin dok kleči. Klečanje za druge svrhe, Masonerija ne zahteva.
16
Bog je dao čoveku glavu da se rodi uspravan, da držanjem bude uspravan i veličanstven. Mi se
okupljamo u našim Hramovima da prenosimo to osećanje koje potvrđuje tu uzvi-šenost držanja koje

pošten i uspravan čovek treba s pravom da ima, i mi ne zahtevamo od onih koji žele da budu primljeni
među nas da sramno savijaju glave. Mi poštujemo čoveka, jer poštujemo sebe, i čo-vek može da izrazi
uzvišene ideje kao ljudsko biće, slobodno i nezavisno. Ako je skromnost vrlina, po-niženje i ponižavanje
čoveka su prostota; jer, postoji plemenit ponos koji je najrealnija i čvrsta osnova vrline. Čovek se može
poniziti pred Beskonačnim Bogom, ali ne pred grešnim i nesavršenim Bratom.

Kao Majstor Lože, treba da budeš izuzetno pažljiv i da ne dozvoliš da se ni jedan kandidat, na bilo kom
Stepenu, ne ponizi degradacijom bilo koje vrste, kao što je bila česta praksa na nekim Stepenima.
Pridržavaj se ovog sigurnog i nepromenljivog pravila, u kojem nema izuzetaka; prava Masonerija ne
zahteva od čoveka ništa što Vitez i Gospodin ne mogu, časno i bez osećaja besa ili poniženosti, da
prihvate.

Vrhovni Savet Južne Jurisdikcije Sjedinjenih Država je u potpunosti preduzeo neizbežnu i odavno
odlaganu obavezu revizije i reforme rada i rituala za trideset Stepena koji su pod njego-vom
jurisdikcijom. Zadržavajući suštinu Stepena i svih značenja kojima članovi prepoznaju jedan drugog, on
je istražio i razvio ideju vodilju za svaki Stepen, odbacio detinjarije i apsurde kojima su mnogi od ovih
bili unakaženi i napravio je od njih povezani sistem moralnih, religijskih i filosof-skih uputstava. Savet je
shvatio da sektaši bez vere nepravilno koriste stare alegorije, zasnovane na događajima koji su detaljno
dati u hebrejskim i hrišćanskim knjigama, a koji su preuzeti iz Drevnih Misterija Egipta, Persije, Grčke,
Indije, Druida i Esena, kao način komuniciranja sa Velikim mason-skim istinama; jer, ona koristi legende
Krstaša i ceremonije redova Vitezova.

On više ne prihvata zločin i zlu osvetu. On ne dozvoljava Masoneriji da izvršava ubistva, pa čak ni
osvetu smrti Hirama, Čarlsa I, ili Žaka De Molea i Templara. Drevni i Prihvaćeni Škotski Obredje
sada postao ono što je Masonerija na početku trebalo da bude - Učitelj Velike Istine, nadahnuta

uspravnim i prosvetljenim razumom, čvrsta i konzistentna mudrost i opredeljena i širokogruda
filantropija.

To nije više sistem sastavljen iz različitih delova, lišen razmišljanja, slučajnosti, neznanja i možda motiva

koji vode ka ponižavanju; sistem neprilagođen našim potrebama, našem ponaša-nju, našim idejama ili
svetskoj filantropiji i opštoj toleranciji Masonerije ili manjem broju onih čiji doprinosi treba da budu
posvećeni olakšanju unesrećenih a ne samo prazna predstava; nema više heterogenosti u celini Stepena,
šokantnih po svom anahronizmu i kontradiktornostima, nepode-snih da šire svetlost, znanje, moralne i