Page 63 - Albert Pike - Moral i Dogma

zemlja zatvorila nad njim, i Rim je bio spasen. Izvor: Encyclopedia Britannica, El. Ed., 2006.

15

Auguri je bio sveštenik i zvaničnik u starom svetu, posebno u starom Rimu. Njegova osnovna uloga je
bila da tumači volju bogova kroz proučavanje leta i drugih karakteristika ptica. Izraz potiče od zvaničnih
rimskih Augurija čija ustavna fimkcija nije bila da proriču budućnost, već da otkriju da li bogovi
potvrđuju, ili ne potvrđuju tok nekih aktivnosti, posebno vojske i politike. Rimski istoričar Livije piše:
Ko ne zna daje ovajgrad osnovan tek nakon dobijanja predznaka? Sve štoje rađeno u ratu i miru, kod kuće
i van nje, rađenoje tek nakon dobijanja predznaka?. Izvor: Encyclopedia Britannica, El. Ed.

16

Gaius Suetonius Tranquillus (oko 69-122), rimski istoričar, poznat po delu Životi Dvanaest cezara. Ova
knjiga koja se bavi dvorskim i političkim događanjima, pikanterijama i skandalima iz života 11
imperatora Rima, obezbedila mu je večnu slavu. Izvor: Ibid.

17

Vitez, ratnik, vođa i pobednik. U modernim oblicima šarlemanskih romansi, to je jedan od dvanaest
čuvenih ratnika na dvoru Šarlemanža, gde je Kont Paltine bio vodeći. Može se odnositi i na Vitezove
Okruglog Stola. Izvor: Oxford English Dictionary El. Ed.
y
18

Hildebrand ili Gregor VII, Svetac, Papa, jedan od najvećih Rimskih pontifa i jedan od najuglednijih
ljudi Crkve svih vremena. Rođen je između 1020. ili 1205. u Soana, ili Ravacum, u Toskani, umro 1085.
godine u Salermu; otac mu je bio stolar ili seljak; o ranom periodu njegovog života nema mnogo
podataka. Njegovo ime Hildebrand ukazuje na poreklo iz Lombardije, pa čak i na plemićko poreklo iz
porodice Aldobrandini, što je on odbacivao. Za njegove pristalice je značilo sjajniplamen, a onima koji
ga nisu voleli je bilo Hellebrand, baklja pakla. Započeo je školovanje u Rimu, u manastiru Santa Maria
na Aventinu. Oštar duh iz Ciuny (vatikanska škola) dominirao je u njemu, i verovatno je odatle poneo te
uzvišene principe reforme Crkve, koje je izveo. Izvor: The Catholic Encyclopedia, Vol. SIX, Spec.
Edition 1909; str. 791-795.

19

Sveti Ignatius iz Lojola, takođe poznat kao Ignacio (Inigo) Lopez de Lojola (1491-1556), rođen je u
zamku Lojola. Imao je samo sedam godina kada mu je umrla majka, a 1517. godine je otišao da služi u
vojsci, gde je proveo dobar deo života. A, kao vojnik, bavio se svim što uz to ide - tučom i ženama. U
bici protiv Francuske kod Pamplone teško je ranjen. Kada je ostatak njegove armije digao ruke i predao
se, on se i dalje lavovski borio i završio tako što ga je pogodilo topovsko đule! Prošlo mu je direktno
kroz noge, pri čemu je na jednoj nozi ostala otvorena rana dok je drugoj bila razneta potkolenica. Kost te
druge noge je morala da se prelomi pa da se opet namešta, pri čemu su lekari laički obavili posao pa je
dobar deo kosti ostao da viri. To su mu odsekli testerom, pa je ceo život hramao na tu nogu. Dok se

oporavljao od teških rana, doneo je odluku da se posveti hrišćanstvu, kome je, kao i vojsci, pristupio
fanatično, pa je na kraju završio kao jezuitski poglavar. Bio je glavni osnivač i prvi Vrhovni upravnik
Društva Hrista, religioznog reda Katoličke crkve, koji je direktno bio u službi Pape. Članovi reda su bili
nazivani Jezuiti. On je sastavio Spiritualne Vežbe. Ignatius je opisao Papu Benedikta XVI da je iznad.
svih božjih Ijudi, kojije na prvo mesto u svom životu, stavio Boga...bio je čovek iskrene molitve. Bio je