Page 662 - Albert Pike - Moral i Dogma

uspeti. Drevno Svetilište i Hram Saturna, koji je izgradio Tarquinius Superbus, bio je smešten na
uzvišici koja je vodila od Foruma do Kapitola. (Pajk ovime želi da ukaže, kroz poređenje, da je glavna
ideja Francuza bila kratko-trajna socijalna revolucija u kojoj su vlast, uvaženost i oprost, prelazili na
kratko onima u podređenoj poziciji. Izabran je Papa Budala, Vladar Nereda, Biskup Budalko... nazivali
su ga Praznik Magaraca i sl. U tom smislu su naslednici Rimskih Saturnalija). Izvor: Greek and Roman
Mythology, Karl Pomeeoy Hakeington and Hekbeet Gushing Tolman, Shewell and Sanboen, Boston-New
York-Chicago; 1897; str. 152-153.

9

Acherion, reka u Thesprotia, Epir, Grčka, za koju se smatralo da je veza sa donjim svetom, jer je tekla
kroz mračne ka-njone i ponirala ispod površine zemlje više puta. Bila je glavna reka u Tartarusu Hadu i
račvala se u Stiks i Kokitus. Aheron je bio sin Heliosa i Gee ili Demetre. Reka je dobila ime po njemu,
jer je vodom iz nje osvežio Titana u borbi sa Zevsom. Kod kasnijih pisaca njegovo ime je bilo pojam za
označavanje celog donjeg sveta. Detalje je opisao Platon u Phaedu. Izvor: Dictionary ofGreek and Roman

Biography and Mythology; VVilliam Smith; ed. John Murray; Vol. I; London; 1853; str. 9.

10

Bio je Srednjovekovni Engleski vitez poreklom iz Radbourne Hall, Derbyshire. Chandosje bio blizak
prijatelj Edvarda, Crnog Princa, i jedan od osnivača Reda Podvezice 1348. g.. Chandos je bio plemić po
poreklu, bez titule. Istoričar Froissart ga opisuje kao mudrog i punog veština, kao vojnog stratega koji je
bio mozak tri najveće engleske pobede u Stogodišnjem ratu: Bitke kod Crecy, kod Poitiers i Auraya.
Njegova smrt u jednoj čarki (1369) ožaljena je na obe strane. Izvori: A Genealogical and Heraldic
History the landed gentry: by John Burke. vol. I. London: Henry Colburn, publisher, 1837. str. 7; i
Storiesfrom Froissart; Barry St. Leger, vol I; William Clowes, 1832. g.; str. 55-67; 147-149; 154-155.

11

Falkland, Lucius Gary, Vikont (1610-1643). Dvoranin, vojnik i naučnik. Postao plemić u 1633. g. Kao
član Dugog Parlamenta Engleske (bio je Rojalista) suprotstavio se diktatorskoj vlasti Lauda i Strafforda,
ali je ostao dobri Anglikanac. Kada su Puritanci (suprotna strana u sukobu partija) osvojili vlast, on je
podneo ostavku. Poslednji njegov pokušaj da bi se izbegao građanski rat, prihvatio je da bude Državni
Sekretar Čarlsa I (1642. godine). Do konačnog tragičnog sukoba je ipak došlo, on je ostao lojalan Kralju,
i zna se da je u Bici kod Newbarry-ija pronađen mrtav. Pisao je poeme i teološke rasprave tj. Discourses
of Infallibility. Izvor: Dictionary ofWorld Biography, Barry Jones; E-book; 2013.

12

Tancred (1075-1112) (Tancred of Hauteville) bio je vođa Normana u prvom Krstaškom ratu. Kasnije je
postao Princ Galileje, i regent Antiokije. U Konstantinopolju je bio pod pritiskom da položi zakletvu
Vizantinskom Caru Aleksiusu I Komnenu, sa obavezom da će vratiti svu preuzetu zemlju Vizantiji. Iako
ostale vođe nisu nameravale da poštuju svoje zave-te, Tancred je odbio da je položi. Tokom napada na
Jerusalim, 1099. godine, on je zajedno sa Gastonom IV iz Bearna, tvrdio da je bio prvi Krstaš koji je

ušao u Jerusalim 15. jula. Kada je grad osvojen, Tancred je dao svoj barjak grupi građana koji su pobegli
na krov Hrama Kralja Solomona. Ovo je trebalo da im obezbedi sigurnost ali svi su bili pobijeni,
masakrirani, Autor Gesta Francorum (Dela Franaka) beleže da kada je Tancred saznao za ovo, da je bio
užasno besan. Kada je Kraljevina Jerusalima uspostavljena, Tancred je postao Princ Galileje. Izvor:
Encyclopedia ofthe medieval world, Edward D. English; Facts On File, Inc.; 2005; str. 440; 537.