Page 665 - Albert Pike - Moral i Dogma

visoke položaje na Vizantijskom dvoru bio je postavljen za Patrijarha u Konstantinopolju, ume-sto
Patrijarha Ignatiusa, koji je ubrzo bio proteran zbog zahteva da se isprave poroci Bardasa, regenta
mladog imperatora, Michael Drunkarda. Nicholas I je proglasio njegov izbor neregularnim, ali Photius je
odbio njegov autoritet i osvetio se ekskomunikacijom Pape i Latina, navodeći kao glavni razlog da su oni
dodali filioque u Veru (filioque-Lat, kao dodatak: / Sin, što je bio problematičan izraz u Hrišćanstvu u
VIII veku. p.p.). Posle smrti Michaela III Photius je smenjen i proteran, a Ignatius je ponovo uspostavio
Patrijaršiju. Photius je, međutim, uspeo, dodvoravanjem novom Imperatoru Basilu I, da organizuje jaku
struju koja je posle smrti Ignatiusa zahtevala njegovo vraćanje na tron. Papa (Jovan VIII) je prihvatio, ra-

zrešio ga svih njegovih kritika i priznao ga za Patrijarha. Photius je odmah obnovio stare sporove i na
Sinodu, održanom u Sv. Sofiji (879), ubedio je papu da ga vrati, gde je on ponovio sve svoje optužbe
protiv Latina, posebno naglašavajući opa-snost od filioque. Ponovo je ekskomuniciran po dolasku Lea VI
na tron, kada je bio smenjen i poslat u egzil, gde je i umro. Izvor: The New Catholic Dictionary, Conde B.
Pallen, PHD, John J. Wynne, S. J, N. Y. 1929; str. 758-759.

24

Sveštenici Bakoa ili kako su ga Grci zvali - Dionizije, pošto su posvetili sebe arhitekturi, uspostavili
su, oko 1000 godine p.n.e, bratstvo graditelja u Maloj Aziji koje su drevni pisci nazvali Bratstvo
Dionizijevih arhitekata i ovom društvu je data ekskluzivna privilegija za podizanje hramova i drugih
javnih zdanja. Izvor: Encyclopedia of Freemasonry, Albert. Galatin Mackey; ed. 1874.; Vol. 1; str. 222.

25

Nemački kamenoresci Srednjeg veka. Oni su svoju prvobitnu Ložu u Strasburgu smatrali prestonicom
Zanata, pod imenom Haupt-Hutte ili Velikom Ložom. Izvor: Ibid. str. 333.

26

Doktrina i disciplina, upravljanje i sveštenička služba Presbiterijanaca nastale su iz učenja Kalvina, u
Ženevi, i bile su veoma rano prihvačene u Engleskoj i Škotskoj. Prezbiterianizam je, u širem smislu reči,
sistem crkvene vlade sa predstav-ničkim skupom zvanim prezbiterija, naspram vladi biskupa (episkopski
sistem). Prezbiterianizam je praksa koja postoji u brojnim Hrišćanskim zemljama i prevladava u
Reformisanim delovima Protestantskog Zapadnog Hrišćanstva. Teorijski, ne postoji biskup u
Prezbiterianizmu; međutim, neke grupe imaju svog biskupa. Njihova posebnost je službovanje starijih: oni
nisu sveštenstvo ali učestvuju u lokalnim pastoralnim stvarima i procesima odlučivanja na svim nivoima.
Neke nji-hove crkve su ušle u zajednicu s drugim crkvama kao što su Kongregacionalisti, Anglikanci i
Metodisti. Izvor: A Catholic Dictionary Containing Some Account of the Doctrine, Discipline, Rites..\

William E. Addis and Thomas Arnold; Sixth Edition. N.Y; 1887; str. 686-687.

27

Doktrina Kadoš sistema je da progoni Viteza Templara od Philipa Lepog Francuske i Pape Clementa V
koliko god su ovi bili surovi i okrvavljeni u svojim delima, nisu ugasili Red, jer je on nastavio da postoji
pod oblikom Slobodnog zidarstva. Tako, drevni Templari su moderni Kadoši, a graditelje Hrama

Solomona je sada zamenio Jaques de Molay-om, mučeničkim Velikim Majstorom Templara; ubice koje su
predstavljene s kraljem Francuske, Papom i Naffodei su potkazi-vači protiv Reda; ili se ponekad kaže da
su trojica potkazivača, Squin de Florian, Noffodei i Priora od Montefauqona. Izvor: Encydopedia of
Freemasonry, A.G. Mackey; 1874; str. 392-393.

28