Page 106 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

ništa manje Iako je sve ovo prilično očigledno, mi i dalje živimo

u zabludi da nas naša tehnologija oslobađa zavisnosti od našeg

okruženja, kada ništa ne može biti dalje od istine. Život nije

zatvoren sistem. Ljudska bića, kao i sva druga živa bića, mogu

preživeti samo razmenom sa okruženjem. Bez stalnog protoka

energije iz okruženja, svi bismo nestali u roku od nekoliko dana.

Tehnologija nas čini zavisnijim od prirode, čak i kada nas fizički

udaljava od nje; postali smo zavisniji jer su nam bile potrebne

sve veće doze prirodne energije da bismo održali naše kulturne

obrasce i naš lični način života. Takođe verujemo da tehnologija

stvara veći red u svetu, kada je, opet, suprotno. Zakon entropije

nam kaže da svaki put kada se raspoloživa energija potroši, ona

stvara veći nered negde u okolnom okruženju. Masovni protok

energije u modernom industrijskom društvu stvara masivni

nered u svetu u kome živimo. Što brže unapređujemo našu

tehnologiju, što brže ubrzavamo proces transformacije, brže se

raspoloživa energija rasipa, što se nered više pojačava. Ukratko,

živimo u nekoj vrsti noćne more Orvelovog sveta. Ubedili smo

sebe da način na koji postupamo stvara svet sasvim drugačiji od

onog koji zaista stvaramo. Baš kao u Orvelovoj „1984“, gde je
društvo bilo uvereno da je rat mir, a laži istina, mi smo došli do

uverenja da je nered red, da je rasipanje vrednost, a da je rad
nerad. Što naš svet više tone dublje u haos, to smo manje

spremni da identifikujemo izvor problema. Umesto toga, još

čvršće se uvijamo u našu tehnološku odeću, braneći je od svih

kritika, nesposobni da priznamo šta radi okruženju u kojem

živimo, a još manje sposobni da priznamo šta radi nama.