Page 186 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

primer šta se dešava kada ekonomski sistem ne uzme u obzir

efekte Zakona entropije dok ne bude prekasno. Šta god da smo

dobili od automobila tokom proteklih pedeset godina, sada mora

biti procenjeno u svetlu još većih kazni koje smo sada primorani

da platimo, dok drugi zakon neumorno ističe svoju poentu.

Ukupan račun je veći nego bilo ko od nas može da priušti, kao

što sugeriše kratak pregled nekih troškova. Prvi trošak koji treba

uzeti u obzir je samo vreme. Automobil je trebalo da smanji

vreme potrebno da se stigne sa jedne lokacije na drugu. U stvari,

uradio je suprotno. Sa širokom upotrebom automobila,

Amerikanci su počeli da se udaljavaju dalje od svog radnog

mesta. Pre četrdeset godina, većina ljudi je živela na pešačkoj

udaljenosti od svog radnog mesta. Danas su ljudi raštrkani po

predgrađima, ponekad dvadeset ili trideset milja od svog posla.

Iako je automobil brži način prevoza od hodanja, njegova brzina

postaje relativno beznačajna kada se saobraćaj u špicu kreće

brzinom od osam do šest milja na sat, kao što je to sada slučaj

pri ulasku i izlasku iz mnogih velikih američkih gradova. Sada

većini putnika treba od trideset minuta do sat i po vremena u

svakom pravcu da stignu do posla i sa posla - otprilike isto
vreme koliko je ljudima trebalo pre četrdeset godina kada su se

kuće nalazile bliže poslovima i ljudi su mogli da hodaju ili se
voze tramvajem. Sa krizom goriva, još više vremena se gubi u

automobilu. Leta 1979. godine, vlasnici automobila u mnogim

delovima zemlje bili su primorani da provode između jednog i

četiri dodatna sata nedeljno samo čekajući u redovima za gorivo

da bi napunili gorivo. Bivši ministar saobraćaja Alan Bojd