Page 304 - Jeremy Rifkin - Entropija, novi pogled na svijet

ukupnu promenu energije u svetu. Kao što je ranije pomenuto,

zakon entropije nam govori smer u kome se kreće tok energije,

ali ne i brzinu. Brzina fluktuira. Nema ničeg glatkog u oseci i

toku procesa nastajanja. Kreće se u skokovima i naletima.

Koliko se ovaj naučni pogled razlikuje od Njutnovske fizike sa

njenom jednostavnom materijom u pokretu, njenim fiksnim

silama koje deluju protiv drugih fiksnih sila na precizan i

predvidljiv način. Nije slučajno što se nauka zasnovana na

manipulisanju fiksnim zalihama zamenjuje naukom zasnovanom

na razumevanju dinamičkih tokova, sada kada se krećemo od

energetskog okruženja zasnovanog na zalihama (fosilna goriva)

do onog zasnovanog na tokovima (sunčevi zraci i obnovljivi

resursi). Naučne pretpostavke se menjaju kako bi odražavale

realnost novog energetskog okruženja. Ilja Prigožin, koji je

dobio Nobelovu nagradu za svoj rad na neravnotežnoj

termodinamici 1977. godine, kaže da će čitav pojam uzročnosti i

preciznog merenja, obeležja klasične fizike, uskoro ustupiti

mesto redefiniciji nauke zasnovanoj na imperativu drugog

zakona. Svaka pojava u svetu je jedinstvena, tvrdi Prigožin, i

zbog toga je nemoguće davati precizna predviđanja o budućnosti
na osnovu naučnih zapažanja. Najviše što nauka može da uradi

jeste da predvidi verovatne scenarije. Stara sigurnost koju je
pružala klasična fizika bila je iluzija od početka, kažu Prigožin i

njegove kolege. Nije moguće poznavati prirodu u smislu koji su

Dekart, Bejkon i Njutn imali na umu. Ideja da ljudska bića mogu

da se odvoje od prirode, otkriju njene unutrašnje tajne, a zatim

da ih koriste kao „fiksni skup istina“ da bi manipulisali i menjali