Page 6 - Swami Shivananda - Bog postoji

sva pozitivna svojstva, uključujući i svojstvo postojanja. Dakle, Bog mora da postoji.
Postojanje Boga ne može da se utvrdi naučnim eksperimentisanjem. To je isključivo stvar
vere i odnosi se na intuitivnu stranu čoveka.
Najdublja žudnja, najdublja težnja u čoveku jeste ona za neprolaznom srećom, neprolaznim
znanjem i večnom Istinom. Čovek treba da traga za izvesnom natprirodnom suštinom i smislom
koji može da zadovolji te njegove najdublje žudnje i težnje.
Kao što sve u Prirodi objašnjavamo pomoću zakona uzroka i posledice, isto tako i Priroda kao
celina mora da bude razjašnjena. Ona mora da ima neki svoj uzrok i razlog. I, taj uzrok mora da
bude drugačiji od posledice. To mora biti neka natprirodna suština, tj. Bog.
Priroda nije tek slučajna gomila događaja, puka masa slučajnosti, već jedno uredno,
metodično delo. Planete se pravilno i ravnomerno kreću u svojim orbitama, semenje pravilno
izrasta u drveće, godišnja doba slede jedno za drugim u određenom redosledu. Međutim, Priroda
ne može sama sebi da zapoveda i sama sobom da upravlja. Potrebno joj je postojanje
inteligentnog bića, to jest Boga, koji je odgovoran za nju. Čak je i Ajnštajn, genijalni naučnik,
bio čvrsto ubeđen da je svemir stvorila izvesna Vrhovna Inteligencija.
Sve u Prirodi ima određenu svrhu. Sve obavlja ovu ili onu funkciju. Sasvim je sigurno da ne
može svaka stvar sama da odabere svoju funkciju. Njihove različite funkcije morale su da budu
smišljene i predoređene od strane jednog inteligentnog Bića, odnosno Boga.

III

Mada je sve u ovom svetu prolazno, ljudi kupuju golema zemljišta, grade letnjikovce na
raznim mestima i podižu petospratnice. Kao da žele da postignu večni život u ovom čulnom
univerzumu. To pokazuje da je čovek suštinski besmrtan. Uprkos tome što zna da svako mora da
umre, čovek ipak misli da će živeti zauvek i pravi vrlo zamašne pripreme za večni život u ovom
svetu. Osim toga, niko ne želi smrt. Svi žele da žive, i podvrgavaju se lečenju kada obole, ma
koliko ono koštalo. Otuda, suštinsko svojstvo čoveka mora biti večno postojanje.
Čak i budala misli da je mudra. Svako želi da pokaže da zna više od ostalih. Niko ne želi da
ga smatraju za glupaka. Deca gnjave roditelje najrazličitijim mogućim pitanjima. U njima je
ukorenjena želja za znanjem. To ukazuje da je znanje naša suštinska osobina.
Kada se čovek smeje, ljudi retko pitaju zbog čega se smeje. S druge strane, kada čovek plače,
svi pitaju zbog čega plače. To pokazuje da je naša suštinska priroda sreća, blaženstvo. Niko ne
želi nesreću i patnju, ali sreću žele svi, i sve čovekove aktivnosti u životu usmerene su ka
sticanju sreće. I to dokazuje da je naša prava priroda blaženstvo. U dubokom snu, kada nema ni
objekata ni čula ni uma, doživljavamo blaženstvo; prema tome, naše suštinsko svojstvo mora da
je blaženstvo. To je takođe i razlog zbog kojeg osobe koje boluju od mučnih bolesti požele čak i
da se odreknu svoga tela i da se na taj način oslobode bola.
Dakle, ukoliko je svako sačinjen od prirode postojanja-znanja-blaženstva, mora da postoji i
sveprožimajući princip koji ima ove karakteristike i razlikuje se od propadljivih, inertnih, bolnih
fizičkih tela. Tako stižemo do Bramana ili Boga, čija je priroda Postojanje-Znanje-Blaženstvo
(Sat-Ćit-Ananda).

IV