Page 23 - Alakh Niranjan - Apsolutna istina

ZAVRŠNA REČ 409

i bezbrižna starost uslovljena adekvatnim životom u mladosti... – tako i
pitanje „Smrti“ treba biti u potpunosti razrešeno još dok smo u punom
životnom naboju! Jer, dok god ne spoznamo istinu o smrti, izbegavajući
da se suočimo sa njom (istinom), i sam život će nam konstantno biti nera-
zumljiva zagonetka i nerazrešivi problem.
Istinsko razumevanje jedne suprotnosti uslovljeno je istinskim razu-
mevanjem one druge: Zdrav čovek ne zna šta je to bolest, ali on zato ne
zna ni šta je to zdravlje – ne zna ga ceniti; i zato mu i dolazi bolest, kako bi
ga „otvorila“ za mudrost i razumevanje. – Tek kada shvati šta je to bolest
(u neposrednom suočenju sa njom), spoznaje i istinu o zdravlju! Na isti
način nam i starost donosi apstinenciju od svega onoga što smo neprirodno
i nekontrolisano konzumirali (upražnjavali) u mladosti. Pošto tada nismo
ispravno razmišljali ni o mladosti ni o starosti – ne znajući da cenimo ni
jedno ni drugo – starost nas, na primeren način, usmerava na „otrežnje-
nje“. Zato je i razumljiva činjenica da starost, uglavnom, donosi mnoge
životne mudrosti... – a što, naravno, ipak nema nikakve istinske veze sa
godinama ili sa životnim dobom već isključivo sa čvrstinom naše odluke
da se svesno suočimo sa Istinom, i istoj se predamo. ...Moj savršeni božan-
ski Učitelj, moj Svamiđi, sreo je Istinu – živuću Istinu, svog Gurua, Mad-
havanandu – kada je imao samo trinaest godina, a sa svojih sedamnaest
je realizovao Savršenstvo. Od tog „mladog doba“ (merilo životne zrelosti
jeste dubina duhovnog iskustva, a ne godine zemaljskog života!) on bitiše
kao Savršeni Mudrac, pronoseći širom sveta poruku te večne Mudrosti i
Istine – na dobrobit celom čovečanstvu.
Prema tome; dokle god se, ne razumevajući je, plašimo smrti, bićemo
u konfliktu i sa samim životom. – Zato: Onaj ko nije za Nebo, nije ni za
život zemaljski; onaj ko ne zna kako (u kom stanju) treba umreti, taj ne
zna ni kako (u kom stanju) treba živeti. ...Takođe, dok god smo vezani za
život – dok god ga želimo – mi istovremeno, i ne znajući to (dakle na ne-
svesnom nivou), želimo (i) samu smrt. A, Bog je tako milostiv da uslišava
sve naše (svesne, podsvesne i nesvesne) Želje, i daruje nam sve ono čemu
težimo! – Eto kako sami sebe čvrsto, i nesvesno, držimo zarobljenima u
krugu rađanja i smrti.

Življenje životne mudrosti (umetnost življenja) podrazumeva isto-
vremenu svesnost obe suprotnosti – svesnost Paradoksa.
Kada smo u sveobuhvatnoj svesnosti istine života i smrti, tada ima-
mo istinsku svesnost (o) Prolaznosti i tada, zapravo, bitišemo u svesnosti