Page 19 - Alakh Niranjan - Apsolutna istina

PREDGOVOR 17

guće, isključivo, njenim o-svešćavanjem u apsolutnoj dubini svoga sop-
stvenog bića: Suštinskom Samospoznajom.
Tek napredujući na putu samospoznaje (samorealizacije), mi počinje-
mo istinski odrastati – prevazilazeći položaj ne-razumnog i ne-zrelog dete-
ta, koje samo može da „misli“ da zna istinu. – Naime, onaj ko misli da zna
istinu taj je ne zna, jer istina ne samo da nema nikakve veze sa mišljenjem
ove ili one osobe, već nema apsolutno nikakve veze sa mišljenjem uopšte.
Ona se ne spoznaje mišljenjem već direktnim iskustvom: doživljavanjem
(u punom smislu značenja te reči!), odnosno, kako nas uče drevni mudraci
– Kada znanje, predmet spoznaje i znalac (onaj koji spoznaje) posta-
nu Jedno.

Stoga, suština „principa“ samospoznaje jeste u sledećem:
– Spoznajom onoga što mislimo da jesmo spoznajemo, zapravo,
sve ono što nismo, a tada nam se celo biće budi i „otvara“ za iskustvo
istine onoga što zaista jesmo! ...Šta ovo zapravo znači, postepeno će nam
direktno predočavati – i predočiti – ova knjiga.

Ovo nije obična knjiga; ona, zapravo, i nije knjiga – već prijatelj, i to
u najdubljem smislu značenja te reči. Naime, ako je – prijatelj – onaj ko
nas upućuje ka našoj apsolutnoj dobrobiti, odnosno ka našem istinskom,
apsolutnom prijatelju, onda ona zaista to jeste. Jer, naš apsolutni prijatelj
jeste naše istinsko sopstvo – ono što mi istinski jesmo – a ona nas upućuje
neposredno na „njega“!
Takođe, ova knjiga se ne čita, jer „čitanje“, samo po sebi, podrazume-
va intelektualni proces. Naprotiv; njoj se prilazi celokupnim svojim bićem
– a tada duhom prodiremo daleko, daleko iza pukih reči i izraza, i jasno
uočavamo (do-življavamo) Izvor odakle sve te reči emaniraju. ...Njoj se
prilazi potpuno otvorenog uma i srca: kada prilazimo iskrenom prijatelju
mi to činimo sa poverenjem, bez trunke rezerve – doživljavajući ga kao
sebe samog; a takav pristup jeste ono što se naziva: predanost. Onaj ko
joj tako pristupi, biće „prikopčan“ na suptilno vođstvo njene frekvencije
– frekvencije Istine – i biva postepeno vođen ka suštinskoj istini svoga
sopstvenog bića i Postojanja uopšte: Apsolutnoj Istini!

Budući, dakle, da smo svi mi, makar negde u dubini svoga bića, za-
pravo „deca“ – da veoma malo, ili nimalo, razumemo pravu suštinu stvari,
pojava i odnosa u Egzistenciji – neophodno je da veoma postepeno bude-