Page 126 - Kuran
P. 126

* 73. "Jadna ja!" - reče - "zar da rodim ovako stara, a i ovaj moj muž je
               star. Ovo je zaista nešto neobično!"

                   * 74. "Zar se čudiš Allahovoj moći?" - rekoše oni - "Allahova milost i
               Njegovi blagoslovi su na vama, obitelji vjerovjesničkoj. On je dostojan hvale
               i On je plemenit!"
                   * 75. I pošto Ibrahima prođe strah i dođe mu radosna vijest, on se poče
               raspravljati sa Našim izaslanicima o narodu Lutovu;
                   * 76. Ibrahim je zaista bio dobrodušan, sažaljiv i odan.

                   * 77. "O Ibrahime, prođi se toga, naređenje od Gospodara tvoga je stiglo;
               njih će stići patnja, sigurno!"
                   * 78. I kad izaslanici Naši dođoše Lutu, on se zbog njih nađe u neprilici i
               bi mu teško pri duši, pa reče: "Ovo je mučan dan!”
                   * 79. I narod njegov pohrli njemu - a i prije su radili sramotna djela. "O
               narode moj," - reče on - "eto mojih kćeri, one su vam čistije!* Bojte se Allaha
               i pred gostima mojim me ne sramotite! Zar među vama nema razumna
               čovjeka?"
                   * 80. "Ti znaš da nam nisu potrebne tvoje kćeri" - rekoše oni - "ti doista
               znaš šta mi hoćemo."
                   * 81. "Ah, da ja samo imam moć" - reče on - "ili da se mogu osloniti na
               nekog snažnog!"

                   * 82. A meleki rekoše: "O Lute, mi smo izaslanici Gospodara tvoga, oni
               tebi ne mogu nauditi. Ti kreni sa čeljadi svojom u gluho doba noći bez žene
               svoje, nju će zadesiti isto što i njih, i neka se niko od vas ne obazire! - Rok im
               je praskazorje, a zar praskazorje nije blizu?"
                   * 83. I kada pade naredba Naša, Mi sve prevrnusmo, ono što je bilo gore -
               bi dolje, i na njih spustismo kao kišu grumenje od pečena blata, koje je
               neprekidno sipalo,
                   * 84. obilježeno od Gospodara tvoga - a ono nije daleko ni od jednog
               nasilnika.
                   * 85. I Medjenu* - brata njihova Šuajba. "O narode moj,"- govorio je on -
               "Allahu se klanjajte, vi drugog boga osim Njega nemate, i krivo na litru i na
               kantaru ne mjerite. Vidim da u obilju živite i bojim se da vas jednog dana ne
               zadesi kazna, pa da svi nastradate.
                   * 86. O narode moj! Pravo mjerite i na litru i na kantaru i ne zakidajte
               ljudima stvari njihove i ne činite zlo po Zemlji praveći nered.
                   * 87. Bolje vam je ono što Allah ostavlja kao dozvoljeno, ako hoćete da
               budete vjernici; a ja nisam vaš čuvar."







                                             121
   121   122   123   124   125   126   127   128   129   130   131