Page 130 - Kuran

12 . Yusuf - Jusuf
Mekka - 111 ajeta

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!

* 1. Elif Lam Ra. Ovo su ajeti Knjige jasne!
* 2. Objavljujemo je kao Kur’an na arapskom jeziku da biste razumjeli.
* 3. Objavljujući ti ovaj Kur’an, Mi tebi o najljepšim događajima
kazujemo iako prije njega nisi doista ništa znao:
* 4. Kada Jusuf reče ocu svome: "O oče moj, sanjao sam jedanaest
zvijezda, i Sunce i Mjesec, i u snu sam ih vidio kako mi se pokloniše",
* 5. on reče: "O sinko moj, ne kazuj svoga sna braći svojoj, da ti ne učine
kakvu pakost, šejtan je doista čovjeku otvoreni neprijatelj.
* 6. I eto tako, Gospodar tvoj će tebe odabrati, i tumačenju snova te
naučiti, i milošću Svojom tebe i Jakubovu porodicu obasuti, kao što je prije
tebe obasuo pretke tvoje, Ibrahima i Ishaka. - Gospodar tvoj, zaista, sve zna i
mudar je."

* 7. U Jusufu i braći njegovoj nalaze se pouke za sve koji se raspituju.
* 8. Kada oni rekoše: "Jusuf i brat njegov draži su našem ocu od nas, a nas
je čitava skupina. Naš otac, zaista, očito griješi.
* 9. Ubijte Jusufa ili ga u kakav predio ostavite - otac vaš će se vama
okrenuti, i poslije toga ćete dobri ljudi biti"-
* 10. jedan od njih reče: "Ako baš hoćete nešto učiniti, onda Jusufa ne
ubijte, već ga na dno nekog bunara bacite, uzeće ga kakva karavana."
* 11. "O oče naš," - rekoše oni - "zašto sumnjaš u naša osjećanja prema
Jusufu. Mi mu zaista želimo dobro.
* 12. Pošalji ga sutra s nama da se zabavi i razonodi, mi ćemo ga, sigurno,
čuvati."
* 13. "Biće mi doista žao ako ga odvedete, a plašim se da ga vuk ne pojede
kad vi na njega ne budete pazili" - reče Jakub.
* 14. "Kako će ga vuk pojesti, a nas ovoliko!" - rekoše oni - "mi bismo
tada zaista bili izgubljeni."
* 15. I kada ga odvedoše i odlučiše da ga bace na dno bunara, Mi mu
objavismo: "Ti ćeš ih o ovom postupku njihovu obavijestiti, a oni te neće
prepoznati."
* 16. I uveče dođoše ocu svome plačući.

125