Page 179 - Odiseja

Homer: Odiseja

Dobro građenu lađu daleko od òtoka skreći,
Brodi također noću, a tebi vjetar će poslat
35 Onaj od bògōvā vječnih, što tebe čuva i pazi.
A kad do prvog veće do itačkog doploviš br'jega,
Onda lađu u grad pošalji i sve drugare,
A ti najprije idi k svinjaru, koji je čuvar
Tvojih svínjā, a ktome i prijatelj tebi je dobar.
40 Noć prenoći kod njèga te u grad njega pošalji,
Neka glasove ode Penèlopi javiti mudroj,
Da si joj zdrav i cio, iz Pila da si već došo.«
Tako rekav Atena na široki vrati se Olimp,
A Telemah budit Pisìstrata stane odà sna
45 Slatkoga, petom ga dirne i ovu mu besjedu reče:
»Ustani, Nestorov sine, Pisìstrate, u kola dajder
Konje kopita brzih upregni, da odemo na put!«
Njemu Nestorov sin Pisìstrat reče ovako:
»Ako nam ì jest hitnja, Telemaše, ali po noći
50 Crnoj kretati na put ne vàljā, ta blizu je zora.
Nego čekaj, dok dare donese i u kola metne
Junak Atrejev sin Menèlaje, kopljanik slavni,
I dok riječi mile na rastanku prozbori nama,
Jerbo je dane sve na paméti svakome gostu
55 Onaj dočekljiv čovjek, što njega je dočeko ljupko.«

9. 36. dan. Put iz Sparte u Feru. 56—188.

A. Večera pred odlazak. Dobra kob. 56—181.

Kad on izgovori to, zlatòtronā javi se zora.
Onda se približi njima Menèlaje, grlati bojnik,
Ustav iz postelje baš od ljepòkosē Helene žene;
A čim mili sin Odisejev ugleda njega,
60 Odmah se pòžūrī on i košulju sjajnu obuče
Na kožu, veliki plašt na ramèna na čvrsta baci
Junak i iziđe van, pred Menèlaja stane i ovo
Prozbori sin božanskog Odiseja mili Telemah:
»Atride, gojenče Zeusov, Menelaje, narodna glavo,
65 Daj me sada opremi u očinsku u milu zemlju,
Jer mi se srce veće uželjelo vratit se kući.«
3
Njemu odgovori na to Menelaje, grlati bojnik:
»Neću te ja, Telemaše, tu zadržavati dugo,
Kada si povratka željan, jer i sam zamjeram drugom
70 Čovjeku dòčekljivu, tko gosta odviše časti,
Tko na nj odviše mrzi; od svega je smotrenost bolja.
Isto je zlo, kad gosta tko goni, a gostu se neće,
Kao kad ustavlja gosta, a njemu hiti se na put.

3 67. »grlati bojnik« — vidi 3. pjev. st. 311; to je stalan epitet Menelajev pa se često ponavlja.

179