Page 194 - Odiseja
P. 194

Homer: Odiseja


                                 Ali daleko sve to u krilu bògōvā leži.
            130                  Nego de, brže, oče, otiđi k Penelopi umnoj,
                                 Reci, da sam joj zdrav i došao da sam iz Pila,
                                 A ja ću ostati ovdje, i kada javiš joj samoj,
                                 Onda se amo povrati, Ahéjac nek nikoji o tom
                                 Ništa ne dozna, jer meni o glavi mnogo ih radi.«
                                                                        3
            135                     Na to si, Eumeju, ti o svȉnjāru, rekao ovo:
                                 »Znam, razumijem sve, što veliš, razabiram dobro.
                                 Nego mi deder kazuj i reci mi istinu pravu:
                                 Da li bih istim putem i nesretniku Laèrtu
                                 Išao javiti glas? za Odisejem mnogo doduše
            140                  Cviljaše dosad, al' ipak nadglédat je poslove mogo,
                                 Kad bi mu srce htjelo, med slugama pio bi, jeo;
                                 Ali otkad si tî otìšao na lađi u Pil,
                                 Kažu, da ne jede više, da ne pije isto onako
                                 I da ne prigleda posle, već jaučuć, cvileć da sjedi
            145                  I da leleče starac, sa kòstī mu nestaje mesa.«
                                    Razumni na to njemu Telemah odgovori ovo:
                                 »S time gore! al' njega, i jadni, próđ'mo se zasad.
                                 Kad bi smrtnici sve izabrati po volji mogli,
                                 Mi bismo povratka dan tad očeva voljeli od sveg!
            150                  A ti kad javiš glas, povrati se amo i nemoj
                                 Po polju ti za Laèrtom potezat se; materi samo
                                 Reci, nek službenicu ključaricu pošalje brže
                                 Kradom, i ona starcu dojaviti glasove može.«


                             15. Telemah prepoznaje u tuđincu svoga oca. 154—320.




                                            A. Odisej se otkriva. 154—221.

                                    Reče i otpravi tako svinjara; potplate ovaj
            155                  Uze i na noge priveže njih te otiđe u grad.
                                 Dobro spazi Atena, iz obora Eumej gdje ide,
                                 I bliže pristupi ona, a uzrastom bijaše ženi
                                 Krasnoj i velikoj slična i poslima divnima vještoj.
                                 Kolibi stane pred vrata, Odiseju samo se ona
            160                  Ukaže, a Telèmah nit' vidje nit' pozna Atenu
                                 (Jer se bogovi svim ne ukazuju vidljivi ljudma);
                                                                        4
                                 Smotri Odisej i psi; ne zalaju oni, već legnu
                                 Te se oborom skičeć razbjèžē na drugu stranu.
                                 Nȁmignū obrvama Atena, — razumje Odisej,
            165                  Pa on iziđe van duž visokog zida u dvoru
                                 I pred Atenu stane, a ona će njemu ovako:
                                 »Zeusovo čedo, domìšljat Odiseju, sine Laèrtov,
                                 Sada se svome sinu objavi ništa ne tajeć,


                   3
                     135. Apostrofa; vidi 14. pjev. st. 55.
                   4  162. I stari su Germani vjerovali da psi vide duhove i bogove, iako su za ljudske oči nevidljivi.

                                                                                                       194
   189   190   191   192   193   194   195   196   197   198   199