Page 197 - Odiseja
P. 197

Homer: Odiseja


                                 Biti il' drugoga kog pomoćnika jošte da tražim?«
                                    Razumni na to njemu Telemah odgovori ovo:
                                 »Dobri su to pomoćnici, za koje govoriš meni,
                                 U oblácima sjede visoko i oboje svima
            265                  Vladaju ljudima krepko i samim bozima vječnim!«


                                            C. Upute Telemahu. 266—320.


                                    Njemu divni stradálac Odisej odgovori ovo:
                                 »Zeus i Atena neće izbivati dugo u borbi
                                 Strašnoj od mène i tèbe, međù nama i među prosci,
                                 Kada se bojni bijes oglédat u dvorma mi stane.
            270                  A ti, sinko, sjutra zaputi ȕ pomōl zore
                                 U kuću te se tamo sa proscima prkosnim druži;
                                 Mene će poslije svinjar odvèsti u grad, a bȉt ću
                                 Kukavnu prosjaku sličan i starcu; ako li tamo
                                 Mene grditi stanu u dvorima, nek ti se srce
            275                  Strpi u grudma, dok jâ podnosio nevolje budem;
                                 Ako me za noge zgrabe i iz kuće napolje bace,
                                 Ili me udare čim, — sve gledaj, sinko, i trpi.
                                 Ti im govori doduše i r'ječma opominji blagim,
                                 Neka se ostanu svoga ludovanja, ali te oni
            280                  Slušati neće, jer dân se približuje suđeni njima.
                                                                        8
                                 Drugo u srce spravi, što sada mislim ti reći:
                                 Kada obilna svjȅtom Atena uputi mene,
                                 Onda ću glavom tebi namignuti, à tī ćeš spazit,
                                 Pa ćeš oružje bojno, kolìkō ga po kući íma,
            285                  Tada u komoru snijet u visoku te ćeš ga tamo
                                 Spravit i proscima tî ćeš tad ljupkim riječima reći
                                 (Spaze l', da oružja nema, i pitati stanu l' te za njeg):
                                 »»Iz dima oružje uzeh, jer nije više na ono
                                 Nalik, kako ga iduć pod Troju ostavi otac,
            290                  Nego je ružno, jer dođe do njèga para i oganj.
                                 Ì drugō znatnije nešto Kronìōn mi u dušu metnu:
                                 Kada se opijete i med vama nastane svađa,
                                 Jedan da ne rani drugog, da prosidbu time i gozbu
                                 Ne bi okaljo, jer gvožđe i samo čovjeka draži.««
            295                  A nama dvojici dva na strani ostavi mača
                                 I dva koplja, i štita pri ruci od volujske kože
                                 Neka nam budu dva, da zgrabimo ih nasrnuv,
                                 À njīh će premudri Zeus i Atena Palada pòmēst.
                                 Drugo još u srce spravi, što sada mislim ti reći.
            300                  Ako si doista moj i od krvi ako si naše,
                                 Nitko neka ne dozna, Odisej da je u domu,
                                 Neka ni sam ne dozna Laèrto, a niti svinjar,
                                 Nikoji ukućanin, ni sama Penelopa umna;
                                 Sami dvojica mi upoznajmo mišljenje žena,
            305                  Tàkōđer okušajmo i kojega slugu, da znamo,

                   8  281—298. Ovi stihovi ne pristaju ovamo pa su očito naknadno umetnuti prema 19. pjev. st. 5—13.

                                                                                                       197
   192   193   194   195   196   197   198   199   200   201   202