Page 189 - Odiseja

Homer: Odiseja

22
Gdje su se gostili oni, što imaše posla kod oca,
A tad otiđoše baš u sjednicu s narodom v'jećat,
I tri u njedra odmah kondíra sakrije ona
470 Pa ih iznèsē, a jâ za njóme bezumnik pođem.
Utone sunce, i svȉ se po redu zamrače puti,
A mi idući brzo do luke dođemo slavne,
Ì tū nas čekaše već hitròplōvka fenička lađa.
Oni u lađu uđu i zaplove stazom vodènōm
475 Uzevši nas, a za nama Zeus tad pošalje vjetar.
Šest smo brodili dana i noći jednako morem,
A kad i sedmi dan Kronìōn pošalje veće,
23
Onda streljačica onu Artèmida ubije ženu,
Kao galeb se na dno lađènō u vodu sruši:
480 Fokama i ribama brodari je bace za hranu
U more, a ja ostah za njóme u srcu tužan.
Vjetar i valovi goneć do Itake prignaše lađu,
Ì tū me od njih kupi Laèrto od svog imutka.
Tako ti zemlju ovu zamotrih očima svojim.«
485 Njemu Zeusovo čedo Odisej odgovori ovo:
»Doista, Eumeju, ti si u grudma mi potreso srce,
Kazujuć jade, što sve si pretrpio u srcu svojem!
Al' ti je opet Zeus uz nevolje mnoge i dobra
Dao, kada si mnogo pretrpjevši u kuću došo
490 Čovjeka mȉlostiva, što pića ti ì jela daje
Usrdno, dobro živiš kod njèga, àl' jā se mnogo
Po gradòvima ljudskim nalútāvši dolazim amo.«

12. 38. dan. Telemah se iskrcava i dolazi k Eumeju. 493—557.

Dok su se dvojica njih razgovarali besjedeć tako,
Zaspaše, ali samo na časak, ne dugo, jer Zora
495 Brzo ljepotrona dođe. Telemaha druzi međùtim
Kod kopna buduć jedra odvezaše, katarku brzo
Spustiše, veslima lađu prikrmiše zatim u pristan,
Spustiše kamen i o br'jeg privezaše uže od krme.
Onda iziđu van, gdje vali o obalu biju,
500 Stanu gotovit ručak i žarkasto m'ješahu vino.
A kad namire već za pićem i za jelom žudnju,
Onda razumni njima Telèmah besjedu počne:
»Vi ćete na lađi crnoj do itačkog veslati grada,
À jā ću ȕ polje poć i pastire ću tamo pohòdit,
505 U grad ću navečer doći razmotrivši, gdje se što radi;
Ujutro dobit ćete od mène putnicu vašu,
Mesom ću vas pogostit i vinom pitkim i slatkim.«
Tad Teoklìmen njega od drúgā na stranu zovne,
»Kuda ću ja, o dragi sinko, kome l' od ljudi,

22
467. Misle se geronti koji su uvijek u društvu kralja kao njegovi najbliži suradnici. Oni su otišli u skupš-
tinu, pa je lukavi Feničanin iskoristio zgodnu priliku kad su u kući ostale žene same.
23 478. Vidi 3. pjev. st. 280.

189