Page 212 - Odiseja

Homer: Odiseja

Mene pak namjerniku tuđincu nà Kipar daše
Dmetoru, Jasovu sinu, što Kiprom vladaše moćno,
A otud nevolje trpeć na òtok dolazim ovaj.«
445 Njemu odgovori na to Antìnoje ì reknē ovo:
»Koji je zao duh na nepriliku doveo gost'ma
Nevolju ovu? daleko od stola mojega tamo
Usred dvòranē stani, i opet Egipat da te
Ne snađe gorki i Kipar, jer drzak si, besraman prosjak,
450 Ideš okolo sviju po redu, a oni nasùmcē
Daju ti, nè znajū ti se ustegnuti, nè znajū žalit
Tuđe dijeleći dobro, dok svaki dosta imade.«
Od njeg domišljat Odisej uzmàknūv progovori ovo:
»Ao, nije ti srce spram lica, kakvo imadeš!
455 Iz kuće svoje tî udijelio nȉ soli ne bi
Onome, tko te moli, a sâm na tuđemu sjediš
Ì nēćeš dà dāš mi hljeba komadić imajuć mnogo.«
Reče mu, al' se jače Antinoju razljuti srce,
Mrko ga pogleda on i progovori krilate r'ječi:
460 »Al' sad ne mislim više, kroz dvòranu da ćeš mi opet
Lijepo proći, kad već si i uvrede stao govorit!«
Reče i podnožje dignuv Odiseju ù rame desno
Baci ga, na vrh leđa, al' kao stijena Odisej
Stanovan osta, i hȉtac Antìnojev ne sruši njega:
465 Glavu odmakne šuteć i zlȍ po onoga misleć;
Natrag se vrati k pragu Odisej te sjedne i onda
Skine preòpunu torbu i proscima besjedu reče:
»Preslavne kraljice prosci, o čujte me, što ću vam reći,
Neka vam nešto rečem, što srce u grudma mi kaže.
470 Nikakve odista nije ni tuga nȉ žalōst srcu,
Brani li čovjek svoje imanje il' bijele ovce
Ili goveda svoja i onda padne u boju,
Ali Antìnoje mene zbog želuca pogodi jadnog,
Želuca kletog, što zala množìnu donosi ljudma.
475 Ako li prosjacima Erìnījā, bògōvā ima,
Onda Antìnoja smrt i skončánje prèd svadbu snašlo!«
Njemu Eupitov sin Antìnoje odvrati ovo:
»Sjedi, tuđinče, mirno i blaguj il' drugamo idi,
Da te za noge momci il' za ruke ne stanu vući
480 Pa te ogule svega, da znadeš, što si to reko.«
Tako mu reče, al' svi to Antinoju zamjere ljuto,
Gdjekoji ob'jesni mladić ovako je rekao tada:
»Nisi pogodio dobro, Antinoje, prosjaka jadnog;
Jadniče, ako je on od nèbeskīh bògōvā koji!
485 Ta i bogovi sami tuđincem iz dàlekē zemlje
Slični se znadu učinit i ù svakōm znadu oblíku
Oblazit grade, da ljudsku opačinu ì prāvdu vide.«
Tako mu reku, al' za to Antinoje mario nije,
A Telemah očútí u grudima veliku žalost.
490 Što mu je udaren otac, al' iz oka ne pusti suzu,
Glavu odmakne šuteć i zlȍ po Antinoja misleć.

212