Page 216 - Odiseja
P. 216

Homer: Odiseja








                         OSAMNAESTO PJEVANJE





                                                  (39. dan [nastavak]. Večer.)

                                                   Odisejevo rvanje s Irom.


                                           6. Odisej se šaka s Irom. 1—116.

                                    Uto i prosjak dođe potúcalo, koji po gradu
                                 Itačkom prošaše sveđ i na glasu s pomamna bješe
                                 Trbuha, jer je htio bez prestanka piti i jesti.
                                 Ne bješe nì jāk ni snažan al' lîkom bijaše golem;
              5                  Arnej se imenom zvaše, na porodu gospođa majka
                                                                            1
                                 Tako je nazvala njega, al' Irom zvaše ga mladež,
                                 Jer je raznosio glase, kad tkogod bi poslo ga kamo.
                                 On Odiseja htjede iz njegove protjerat kuće,
                                 Dražit ga stane, i ove progovori krilate r'ječi:
             10                  »Miči se s vrata, starče, jer za noge bit ćeš odvúčen;
                                 Ne vidiš, kako mi svi već namiguju te me sokòlē,
                                 Da te odávlē odvučem, al' stid me je. Nego se diži,
                                 Da izmeđù nās odmah i na šake ne bude svađa.«
                                    Mrko ga gledne Odisej dosjetljivi ì reknē ovo:
             15                  »Čovječe, ja ne činim ti zla i ne govorim ništa,
                                 Ne marim, ako ti tko podádē zàgrabīv mnogo.
                                 Ovog je praga dosta obojici, potrebno nije,
                                 Poradi tuđeg blaga da zavidiš; ì tī s' potùkāč,
                                 Čini se, kao ì jā, a bogovi dijele blago.
             20                  Na šake nemoj me odveć pozivat, razljutit bi mene
                                 Mogao tim, iàko sam star, okaljat bih znao
                                 Usne ti ȉ grūdi krvlju, pa bit ću od tèbe na miru
                                 Sjutra još više, jer mislim, navratit se drugi put nećeš
                                 U dom Laèrtova sina Odiseja nikada više.«
             25                     Na to se Ir potùkāč razljutiv odgovori ovo:
                                 »Aj kolìkō se taj razblebètao prljavac sličan
                                 Kakvoj starici uz peć! zlostávit bih mogao njega,
                                 Rùkama njega objèma istúći i nȁ zemlju zûbe
                                 Sve mu iz čȅljūsti izbit ko vepru, što usjeve grize.
             30                  Nego paši se sad, da nas oba vide i ovi
                                 Gdje se borímo, al' kako ćeš ti porvat se s mlađim?«
                                    Tako se njih dva sada pred visokima pred vratma
                                 Jedan na drugog ljuto na pràgu raspališe glatkom.

                   1
                     6. Ir znači prema pučkoj etimologiji: glasnik, kao što je Iris glasnica bogova, pravo njegovo ime Arnej
                   znači: ovčar.

                                                                                                       216
   211   212   213   214   215   216   217   218   219   220   221