Page 219 - Odiseja
P. 219
Homer: Odiseja
Čujem, a to je Nis Dulíšanin valjan i bogat;
Njemu vele te sinom, na čovjeka umna si nalik.
Stog ću ti rȅć, a tî me ded čuj i ȕ srcu pamti:
130 Ništa ne hrani zemlja kukavnijeg, nego je čovjek,
Od sveg, što god diše na njojzi, što god se miče;
Ne misli, da će ga zlo zadèsiti poslije kadgod,
Dok ga usrećuju bozi, i koljena dok mu se miču;
Ali blaženi bozi kad b'jedom ga pogode kakvom,
135 Onda podnosi ì tō, al' na silu, strpljiva srca.
Jer je takova volja u ljudi u pozemljárā,
Kakav je dan, što otac i ljúdī i bògōvā pošlje.
Ì jā sam nekad sretan med ljudima mogao biti,
Ali bezakonja mnogo počinih u svoju se silu
140 Ùzdajūći i jakost, u oca i u braću svoju.
Zato nikakav čovjek nek ne bude nikada grešan,
Nego nek uživa šuteć od bògōvā dare, što dadu;
Neka nije ko prosci, bezakonja kojino čine,
Kako ih vidim gdje troše imutak, ženu sramòtē
145 Čovjeka, za kog velim da òd drāgīh i od domájē
Neće dugo izbivat, već blizu je vrlo; — al' tebe
Kući doveo bog, i tî se ne sastao s onim,
Kada se u milu vrati u svoju očinsku zemlju,
Jerbo pod svojim krovom Odìsēj kada se nađe,
150 S proscima, mislim, neće razminut se bez krvi moći.«
Reče pa slatkog vina i medenog bozima izliv
Ispi ga, zatim vrč uredníku naroda vrati
U ruke; à tāj prođe kroz dvore u srcu bolan,
Glavu oborio bješe, jer srce mu slućaše b'jedu,
155 (Al' ne umàče Keri ni tako, Atena ga sape,
Te ga umori krepko Telèmah rukom i kòpljem)
I on se posadi opet na stolicu, s koje je usto.
8. Penelopa među proscima u dvorani. 158—303.
A. Atena pripravlja Penelopin dolazak. 158—205.
Uto Ikarija kćeri Penelopi mudroj je miso
Sjàjnōkā boginja vrgla Atena u srce ovu:
160 Da se pokaže proscem, da raširi srca sve više
Njihova, kako bi mužu i sînu svojemu bila
Jošte i više draga no bijaše dosad. I ona
5
Na silu se nasmije i rȉječ izustivši reče:
»Srce, Eurìnoma, moje sad želi ko nikada prije,
165 Da se pokažem proscem, koliko god su mi mrski,
Sinu da reknem riječ, korisnije što će mu biti,
Neka sa prkosnima ne druguje proscima vazda,
5 163. »Na silu se nasmije«, jer nije imala nikakva razloga za smijeh.
219