Page 242 - Odiseja

Homer: Odiseja

75 Danak u gromovnog Zeusa, a njemu je poznato svašta,
Što je ljudima smrtnim sudbina, što li im nije,
Uto djevojke one odnesoše Harpije ì njīh
3
Daše Erìnijama strahovitim, neka ih dvore:
Tako nek satru i mene vladari olimpski bozi,
80 Ili ljepokosa nek me Artèmida pogodi str'jelom,
Pa ću Odiseja vidjet i pȍd zemlju zaći ću strašnu,
A srce goremu neću junaku razveseljavat.
Nego se jošte bijeda podnositi daje, kad tkogod
Grozno plače po danu u svojemu žalostan srcu,
85 Al' bar noću se u san zavèzē, kojino svaku
Odgoni radost i tugu, kad sklopi čovjeku kanje;
Meni pak bog prevarljive sne navoditi znade:
Noćas je opet lego uz mène, da spava onakav,
Kakav je bio onda, kad ode s vojskom, i moje
90 Srce se radovaše, jer nè mnih, da sȁn je, već zbilja.«

14. 40. dan. Jutro u dan strijeljanja lukom. 91—386.

A. Priprava za natjecanje. 91—239.

a. Zeus daje Odiseju dobra znamenja. 91—121.

Kada izgovori to, zlatòtronā javi se zora;
Plakaše ona, a glas joj Odisej čujaše divni.
Pa mu misao dođe, u duši se učini njemu,
Da ga već poznaje žena i uz glavu njemu da stoji;
95 Struku i runa, što njima pokrivo se, uzme i metne
U sobu sve na stolac i napolje kožu iznese,
Uvis podigne ruke ovako se moleći Zeusu:
»Oče o Zeuse, po suhu, po vodi ako me bozi
Vrlo me izmučiv s voljom dovedoše u zemlju ovu,
100 Onda nek u kući ovoj od ljudi, koji se bûdē,
Znamenje čujem, a vani nek znak mi Zeusov se javi.«
Tako se pomoli on, i čuje ga premudri Zeus-bog.
S Olimpa sjajnoga odmah zagrmi on iz oblákā
Iz visine, te divni Odisej veseo bude;
105 A glas od mlinarice izbliza začuje jedne
Iz kuće, gdje su žrvnji pastira narodnog bili;
Oko žȑvānjā tih se okrétalo dvanaest žena
Pšenično, ječmeno brašno pripremajuć okrepu ljudsku,
Samljevši pšenicu drȕgē već spavahu žene, a ona
110 Slabija od svih njih još nije prestala radit,
I kad ustavi žrvanj progovori (znàmēnje kralju):
»Oče o Zeuse, vlȁdāru tî nad bozima, ljudma,

3 78. »neka ih dvore«, tj. neka ih kazne; to je eufemizam.

242