Page 258 - Odiseja
P. 258

Homer: Odiseja


                                 Pa ću ga dati opremit, kud vodi ga srce i duša.«
                                    Razumni na to njoj Telemah odgovori ovo:
                                 »Nikakav, majko, Ahejac od mène vlasniji nije
            345                  Drugome luk taj dati il' ne dati, komu me volja,
                                 Koliko gȍd ih svih po brdovitoj Itaci vlada
                                 I po otocima, kraj zemlje konjògojnē što su
                                 Elidske, — nè možē nitko zabránit mi, ako tuđíncu
                                 Oružje ovo baš hoću da dadem, neka ga nosi.
            350                  A sad u sobe pođi i svoje poslove tamo
                                 Gledaj, preslicu, stan i zapòvjedi, neka za poslom
                                 Idu dvorkinje tvoje. Muškarci svi će se brinut
                                 Za luk, a najvećma ja, jer u kući ja sam gospodar.«
                                    Mati se udivi tome i opet se u sobe vrati,
            355                  Jerbo razumnu riječ sinòvljū u srce uze.
                                 U sobe gornje ona sa dvorkinjama uzàšāv
                                 Plakati za mužem stade za svojim Odisejem dragim,
                                 Dok joj sjajnòokā sankom Aténa nè ospē kanje.


                                      C. Odisej prostreljuje sjekire. 359—434.


                                    A divni svinjar luk ponèsē savìjenī tada,
            360                  I svi izàtoga prosci u domu ciktati stanu;
                                 Gdjekoji ob'jesni mladić ovako je rekao tada:
                                 »Kamo si ponio luk, o nesretni svȉnjāru, kamo,
                                 Mahniti čovječe tî? daleko od ljudi kod svinja
                                                                          13
                                 Izjest će skoro te psi, othranio što si ih nekad,
            365                  Ako se smiluje nama Apòlōn i bogovi drugi!«
                                    Tako mu reku, i nȁ zemlju lûk bojéći se metne
                                 Eumej, jerbo se mnogi uscìktaše pò kući prosci.
                                 Ali sa druge strane Telemah zapr'jeti njemu:
                                 »Nosi, oče, jer ù dobar čas pokorit se svima
            370                  Nećeš! kamenjem gledaj da na polje tebe ne prognam,
                                 Ako i jesam mlađi od tèbe, al' snagom sam jači.
                                 Ej od prosaca da sam od sviju, što ih imade
                                 U kući ovoj, i snagom i rukama svojima jači,
                                 Gdjekoji naopako iz dvora bi naših izìšō,
            375                  Kad bih ga poslao ja, jer o zlu rade mi oni!«
                                    Tako im reče, i prosci nasmiju se njemu svi slatko,
                                 Pa se od teške onda ljutine povrate oni,
                                 Koju imahu na nj, a iz kuće svinjar ponese
                                 Luk i pristupi zatim k Odiseju pa mu ga dade,
            380                  Onda dadilju zovne Eurìkliju ì reknē njojzi:
                                 »Ovo, Euriklija mudra, Telèmah zapòv'jēdā tebi:
                                 Tvrdo složena vrata ded zabravi od sobe ženske;
                                 Čuje li koja buku od ljudi, jecanje čuje l'
                                 Iz mjesta zatvorenog, nek napolje nejde ni jedna,
            385                  Nego nek ostane šuteć unútra pri svojemu poslu.«
                                    Tako joj reče, a ona ni jedne ne pusti r'ječi,

                   13  364. Prosci se prijete Eumeju da će ga ubiti i njegovo tijelo baciti vlastitim njegovim psima.

                                                                                                       258
   253   254   255   256   257   258   259   260   261   262   263