Page 293 - Odiseja
P. 293

Homer: Odiseja


                                    Onda Zeusova kći Atena pristupi k njima,
                                 Uzrastom bješe nalik na Mentora, bješe i glasom.
                                 Divni se patnik Odisej povèselī boginju spaziv
            505                  Ì milōm sinu odmah Telemahu prozbori ovo:
                                 »Ì sām ćeš znati sada, Telemaše, ì sām ćeš zaći,
                                 Gdje se u ljutom boju ogledaju prvi junaci,
                                 Znat ćeš, da ti oce ne vàljā sramotiti ȉ rōd,
                                 Koji smo po svoj zemlji na glasu s junáštva i snage.«
            510                     Razumni na to njemu Telemah odgovori ovo.
                                 »Vidjet ćeš, budeš li htio, oj oče, ì sām, s ovakvim
                                 Srcem da neću ti rod sramotiti, kako mi veliš.«
                                    Reče, i veseo riječ Laèrto progovori na to:
                                 »Kakav je dan to, o mili o bogovi, baš se veselim!
            515                  Gdje mi se prepiru sin i unuk radi junáštva!«
                                    Sjajnoka boginja k njemu Atena pristupi veleć:
                                                              19
                                 »Najdraži meni od svih drugóvā,  Aksìjev sine,
                                 Sjajnokoj Zeusovoj kćeri i samom se Zeusu pomoli,
                                 Brzo der koplje zavrti dugosjeno ì dāj ga baci.«
            520                     Palada reče Atena i velju mu udahne snagu,
                                 Ì ōn se velikog Zeusa pomolivši sjajnokoj kćeri
                                 Brzo koplje zavrti dugosjeno ì bācī njega
                                 Te njim Eupita u šljem sa mjedenim poličjem zgodi,
                                 Šljem mu ne òdbi koplja, već ono kroza nj prolètī,
            525                  Sruši se, stane ga jek, na njèmu oružje zvekne,
                                 Tad med ratnìke udri Odisej ȉ sīn mu sv'jetli
                                                                       20
                                 I stanu mačima sjeći i dvoreznim kopljima  svuda.
                                 Svu bi pogubili čeljad i uzeli povratak svima,
                                 Da tad ne bude kći egidònošē Zeusa Atena
                                                                21
            530                  Viknula glasno i sȁv umirila narod  veleći:
                                 »Dajte se, Itačani, okanite strašnoga boja,
                                 Pa se bez krvi brže raziđite kućama svojim!«
                                    Tako im reče, te njîh bljedoća osvoji i strah,
                                 Oni se prestraše svi, iz rùkū im oružje padne,
            535                  Ono je padalo sve po zemlji, kada Atena
                                 Viknu, i svi se u grad razbjèžē života želéći.
                                 Al' tad poviče strašno Odisej, divni stradálac,
                                 Vine se stisnuvši se ko orao ptić iz visina,
                                 Za njima naturi se, al sumpornim gromom zagrmi
            540                  Zeus i pred sjajnoku kćer silnovitog oca ga hiti.
                                 Onda Odiseju ovo Atena sjajnòokā reče:
                                 »Zeusovo čedo, domišljat Odiseju, sine Laèrtov,
                                 Jednako krvavi rat završi i ostan' se boja,
                                 Da se gromoglasni Zeus na tèbe rasrdio ne bi.«
            545                     Tako mu reče, a njû je Odisej poslušo rado.
                                 Boginja Palada zatim Atena učini vjeru
                                 Kći egidònošē Zeusa med jednom ì drugōm stranom,
                                 Uzrastom bješe nalik na Mentora, bješe i glasom.

                   19
                     517. »od svih drugova«, jer boginja to govori u prilici Mentora, starog druga Laertova.
                   20
                     527. »dvoreznim kopljima«, jer imaju šiljak na oba kraja.
                   21  530. »i sav narod« — misle se napadači.
                                                                                                       293
   288   289   290   291   292   293   294   295   296   297