Page 289 - Odiseja

Homer: Odiseja

Uz polje lađa je moja daleko od itačkog grada.
A Odiseju sada već peta godina teče,
310 Što je otìšao on odbrodiv od moje domaje,
Zlosretnik! Sretne se ptice na desnoj pokazaše strani
Njemu, i ja se njima vesèlēći opravih njega,
Te on veselo ode. U duši se nadasmo tada
Dočekivat se još i darivat daròvima sjajnim.«
315 Reče, i crne tuge Laèrta obuzme oblak,
Te on čađavog prâ obadvjema rukama zgrabi
Pa ga uzdišuć tužno po glavi sijedoj saspe.
To Odiseja dirne u duši, i njega u nosu
Nešto zabrídī ljuto, kad pogleda miloga oca,
320 Skoči i poljubi njega, okò njeg se savi veleći:
»Ja sam ti evo onaj, za kojega pitaš, oj oče!
Iza dvadeset ljeta u očinskoj evo me zemlji.
Nego prestani plakat i jaukat roneći suze,
Jer ću ti nešto reći: veòma nam treba se žurit,
325 U kući našoj sam sve poubijao prosce za grdnje
Sveteći se njima srdòbōnē, za sva zločinstva.«
Njemu Laérto na to odgovori ì reknē ovo:
»Ako si doista sîn moj Odisej i dolaziš amo,
Znak mi recide očit, da njime uvjeriš mene.«
330 Odgovarajuć njemu Odisej dosjetljivi reče:
»Najprije očima ovaj požiljak gledni, kud vepar
Bijelim zubom me je rasporio, kad sam na Parnes
Pošao, kad ste me tî i gospođa poslali majka
K milome majčinu ocu Autòliku, dare da od njeg
335 Dobijem, koje se meni privòlio, obećo dati,
Kada je došao amo. Po uređenom ću tebi
Voćnjaku stabla izbrojit, što nekad si meni ih dao,
Kada te moljah dječakom po vrtu za tobom hodeć;
Iđasmo sred njih, a tî si nazivo ih govoreć o svih,
340 Deset si jabuka meni i trinaest krušaka dao,
Smokava dao četrest, i tako mi isto pokazo
Lòzē pedeset redóvā i obreko dati; u svoje
Doba je svaki zreo, svakòvrsnōg grožđa imade,
Kada Zeusove Hore odòzgō pritisnu moćno.«
16
345 Tako mu reče, a srce Laèrtu i koljena klonu,
Kad razabere sve, što Odisej mu sigurno reče.
Rukama obujmi sina, al' svijest ga ostavi odmah,
Njega prigrli k sebi Odisej, divni stradálac;
Ali kad odahne opet, i svijest se sabra u njèmu,
350 Onda prihvati riječ ovako počev govorit:
»Još vas, oče o Zeuse, u Olimpu širokom ima
Bògōvā, ako su b'jesni, bezákonī kažnjeni prosci!
Ali se strašno bojim u duši, da ovamo odmah
Cio itački narod ne nagrne, glase da oni
355 Ne puste svakud po svima gradòvma kefàlēnskē zemlje.«
Odgovarajuć njemu Odisej dosjetljivi reče:

16 345. »koljena klonu« — vidi 4. pjev. st. 703.

289